U nedelju slavimo SVETU PETKU - Da li se taj dan OBAVEZNO POSTI i koji običaji moraju da se ispoštuju?
Prema verovanju, na ovaj dan žene ne mese hleb, ali pripremaju ručak na uobičajen način. Noć uoči praznika se čitava porodica moli za pomoć svetiteljki, a na praznik žene ne peru veš i ne bave se ručnim radovima
Sveta Petka je izuzetno poštovana svetiteljka, koju Srpska pravoslavna crkva slavi na dan 27. oktobra. Mnogi se pitaju da li na dan kada vernici obeležavaju praznik Prepodobne mati Paraskeve treba postiti.
Da li se posti i kako? .
Post na dan Svete Petke zavisi od lokalnih tradicija i običaja u pravoslavnoj crkvi, pa može varirati. U nekim pravoslavnim zajednicama, posti se na dan Svete Petke, dok se u drugima ne posti. Evo nekoliko uobičajenih praksi vezanih za post na ovaj dan:
Strogi post: U nekim pravoslavnim zajednicama, vernici praktikuju strogi post na dan Svete Petke. To uključuje suzdržavanje od mesa, mlečnih proizvoda, ulja i vina. Ovo je slično postu koji se praktikuje tokom Velikog posta.
Nepost: U drugim pravoslavnim zajednicama, vernici se ne obavezuju na post na dan Svete Petke i mogu konzumirati sve vrste hrane.
Važno je napomenuti da post ne mora biti strogo fizičko suzdržavanje od hrane, već takođe može uključivati i duhovni post, što znači da vernici treba da se posvete molitvi, pokajanju i duhovnom razmišljanju tokom tog dana.
Kako će se post praktikovati zavisi od ličnih i verskih uverenja, kao i od lokalnih običaja. Vernici se često konsultuju sa sveštenicima ili episkopima u svojim crkvama kako bi saznali tačne smernice za post na dan Svete Petke u njihovoj zajednici.
Verovanja i običaji
Prema verovanju, na ovaj dan žene ne mese hleb, ali pripremaju ručak na uobičajen način. Noć uoči praznika se čitava porodica moli za pomoć svetiteljki, a na praznik žene ne peru veš i ne bave se ručnim radovima.
Jedno verovanje se posebno odnosi na vodu koja se naziva adžijazma i smatra se lekovitom. U Beogradu se njen izvor nalazi u Kapeli Svete Petke, u Donjem gradu na Beogradskoj tvrđavi.
Ova se voda poštuje od davnina, a predanje kaže da je nju pronašao jedan vitez i da se njome izlečila kraljeva kći. Po njoj je nazvana i crkva Ružica koja je podignuta uz izvor.
Veruje se da lekovita voda izvire i na izvoru Svete Petke u naselju Železnik, nedaleko od Beograda, u manastiru Rakovica kod Beograda, kao i u mestu Izvor kod Paraćina.
Vodom adžijazmom se smatra osvećena bogojavljenska vodica, ona nad kojom je na samom kraju nekrštenih dana obaveljno osvećenje. U narodu se veruje da osvećenu bogojavljensku vodicu treba čuvati cele godine i pomalo koristiti kad zabole oči, uši ili zubi.
