Lea je saznala da ima ADHD, poremećaj SLAVNIH I USPEŠNIH: Mislili su da glumim DIVU! Niko me nije prepoznao, čak ni kolege psiholozi!

ADHD ili poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje stanje je za koje je karakterističan vrlo visok stupanj motoričke aktivnosti kao manifestacija vrlo visoke aktivnosti uma.  Najčešće se dijagnostikuje u detinjstvu, ali mnogi dobiju svoju dijagnozu tek u odrasloj dobi, baš kao  Lea Ivančič Žic je logoped,  apsolvent gestalt psihoterapije pod supervizijom, na edukaciji za transakcijsku  analize, NLP Master i praktičarka terapije igrom.

HUREM NEPREPOZNATLJIVA! Šta joj je sa jagodicama? Glumica se IZOBLIČILA od FILERA, puca od botoksa

HUREM NEPREPOZNATLJIVA! Šta joj je sa jagodicama? Glumica se IZOBLIČILA od FILERA, puca od botoksa

"Baka me maltretirala i klela!" Potresna ISPOVEST SRPSKE TIKTOKERKE - Odlučila da progovori, ima POREMEĆAJ LIČNOSTI i depresiju

"Baka me maltretirala i klela!" Potresna ISPOVEST SRPSKE TIKTOKERKE - Odlučila da progovori, ima POREMEĆAJ LIČNOSTI i depresiju

 Tek u tridesetim, postalo joj je jasno zašto je to bilo tako. Dijagnostikovan joj je ADHD. Iako sam više od sedam godina radila svakodnevno kao logoped sa decom i adolescentima sa ADHD-om, svoj ADHD prepoznala sam  pre svog 31. rođendana. Put do moje dijagnoze bio je dug i zbunjujući.

Niko nije prepoznao da imam problem 

Odrasla sam u porodici disfunkcionalne dinamike. Trebalo je dosta vremena da psihoterapijom očistim posledice trauma iz odnosa s roditeljima koje su maskirale simptome ADHD-a, koji je oduvek bio prisutan. Nisu me prepoznali kao malo dete jer sam bila samo "teško preosetljivo dete". Ali nisu vidjeli kroz što prolazim kod kuće i da nisam nikad imala zdrav model koji bi me naučio kako da reguliram svoje emocije ljutnje, frustracije i tuge. Senzorna preosetljivost na odeću, hranu, mirise, zvukove i teksture nije u tome nimalo olakšavala.

Nisu me prepoznali jer sam samo "užasno smotana". Ali nisu videli da sam izrazito motorički nespretna zbog dispraksije i zbog toga sam dugo mrzila bilo kakvu fizičku aktivnost. Nisu me prepoznali kao školsko dete jer sam bila "mirna, odlična učenica". Nisu videli ni da otežano vladam pisanjem i čitanjem. I sama sam bila u logopedskom tretmanu u ranom djetinstvu zbog mnogobrojnih odstupanja.  Nisu me prepoznali u srednjoj jer sam "ona dosadna štreberka koja stalno mora biti u centru pažnje". Promatrali su me kao "smotanu", "preosetljivu", "štreberku.".

Nisu me prepoznali na fakultetu, a studirala sam Defektologiju, jer sam "preambiciozna i sa problemom poštovanja autoriteta". Ali nisu videli da se borim sa samoregulacijom, impulsivnošću i planiranjem vremena.

Nisu me prepoznali ni na edukaciji za psihoterapeuta jer "trebam da naučim da se uklopim sa  drugim ljudima i prihvatim da sam prosečno ljudsko biće i ne izmišljati toplu vodu". A nisu videli da sam celi život posvetila tome da razumem kako se to oseća, misli i ponaša neurotipično ljudsko biće – jer ja to nisam.

Karakterstike ADHD poremećaja

Glava koja se ne gasi- Uvek imam bar šest jednako glasnih misli, kao da slušaš radio, podcast, televiziju, vodiš telefonski razgovor i držiš prezentaciju. Istovremeno!

Ne drži me mesto -Zauzimam najrazličitije poze jer ne mogu stalno biti u istom položaju.

Nestrpljivost- Čekanje u redu, čekanje na semaforu, čekanje da neko završi rečenicu za mene je presporo. Sve želim sad i odmah.

Kratkotrajna pažnja- Bez ovladavanja moj um je poput šteneta puštenog s lanca u parku. Sve treba ponjušiti i istražiti.

Tu je i stalna glad za nečim novim. Takođe, ili sam genije ili ljenjivac. Ili ostvarim nemoguće u nekoliko sati ili se razvlačim oko jedne odluke nedeljama ili mesecima. Super funkcionišem pod pritiskom, ali eksplodiram na sitnice. Ili sam srce zabave ili sam ćudljivi introvert s knjigom.

Dijagnoza mi nije došla kao izazov, nego kao olakšanje. Izazov većine je zapravo naći psihologe i psihijatre koji uopšte poznaju i priznaju ADHD kod odraslih i spremni su saslušati klijente i potvrditi im dijagnozu, kao i pripisati adekvatnu medikamentnu terapiju. Imala sam "sreće" što sam logoped i terapeut te sam već bila u krugovima stručnjaka i znala kome se obratiti.

ADHD NIJE trend sa Tik Toka i mora se shvatiti ozbiljno

Na ADHD se, nažalost, i dalje gleda kao neki trend sa TikToka i ne shvata se ozbiljno te se gleda vrlo površno. Mnogi kao prvu asocijaciju na ADHD imaju neku vrlo nemirnu, raspršenu osobu, koja ne prestaje pričati i "leti posvuda" bez plana, cilja i fokusa. Kao neka hiperaktivna veverica, ali u praksi to baš i nije tako. Imati ADHD je kao imati istovremeno otvorenih 15 tabova na računaru. 

Za mene imati ADHD znači suprotno – najbolje rastem kad se pred mene stavi veliki izazov, inače izgubim motivaciju i fokus. Obožavam velike ciljeve i planove, često se pokaže da su toliko veliki da me preplave i neretko završe mini napadom panike ili burnoutom.Tako sam i ušla u preduzetništvo i krenula na put samospoznaje onog što sam bila celi život – drugačija od većine – neurorazličita.