Lea je saznala da ima ADHD, poremećaj SLAVNIH I USPEŠNIH: Mislili su da glumim DIVU! Niko me nije prepoznao, čak ni kolege psiholozi!
ADHD je poremećaj pažnje koji može biti vaša super moć...
ADHD ili poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje stanje je za koje je karakterističan vrlo visok stupanj motoričke aktivnosti kao manifestacija vrlo visoke aktivnosti uma. Najčešće se dijagnostikuje u detinjstvu, ali mnogi dobiju svoju dijagnozu tek u odrasloj dobi, baš kao Lea Ivančič Žic je logoped, apsolvent gestalt psihoterapije pod supervizijom, na edukaciji za transakcijsku analize, NLP Master i praktičarka terapije igrom.
HUREM NEPREPOZNATLJIVA! Šta joj je sa jagodicama? Glumica se IZOBLIČILA od FILERA, puca od botoksa
"Baka me maltretirala i klela!" Potresna ISPOVEST SRPSKE TIKTOKERKE - Odlučila da progovori, ima POREMEĆAJ LIČNOSTI i depresiju
Tek u tridesetim, postalo joj je jasno zašto je to bilo tako. Dijagnostikovan joj je ADHD. Iako sam više od sedam godina radila svakodnevno kao logoped sa decom i adolescentima sa ADHD-om, svoj ADHD prepoznala sam pre svog 31. rođendana. Put do moje dijagnoze bio je dug i zbunjujući.
Niko nije prepoznao da imam problem
Odrasla sam u porodici disfunkcionalne dinamike. Trebalo je dosta vremena da psihoterapijom očistim posledice trauma iz odnosa s roditeljima koje su maskirale simptome ADHD-a, koji je oduvek bio prisutan. Nisu me prepoznali kao malo dete jer sam bila samo "teško preosetljivo dete". Ali nisu vidjeli kroz što prolazim kod kuće i da nisam nikad imala zdrav model koji bi me naučio kako da reguliram svoje emocije ljutnje, frustracije i tuge. Senzorna preosetljivost na odeću, hranu, mirise, zvukove i teksture nije u tome nimalo olakšavala.
Nisu me prepoznali jer sam samo "užasno smotana". Ali nisu videli da sam izrazito motorički nespretna zbog dispraksije i zbog toga sam dugo mrzila bilo kakvu fizičku aktivnost. Nisu me prepoznali kao školsko dete jer sam bila "mirna, odlična učenica". Nisu videli ni da otežano vladam pisanjem i čitanjem. I sama sam bila u logopedskom tretmanu u ranom djetinstvu zbog mnogobrojnih odstupanja. Nisu me prepoznali u srednjoj jer sam "ona dosadna štreberka koja stalno mora biti u centru pažnje". Promatrali su me kao "smotanu", "preosetljivu", "štreberku.".
Nisu me prepoznali na fakultetu, a studirala sam Defektologiju, jer sam "preambiciozna i sa problemom poštovanja autoriteta". Ali nisu videli da se borim sa samoregulacijom, impulsivnošću i planiranjem vremena.
Nisu me prepoznali ni na edukaciji za psihoterapeuta jer "trebam da naučim da se uklopim sa drugim ljudima i prihvatim da sam prosečno ljudsko biće i ne izmišljati toplu vodu". A nisu videli da sam celi život posvetila tome da razumem kako se to oseća, misli i ponaša neurotipično ljudsko biće – jer ja to nisam.
Karakterstike ADHD poremećaja
Glava koja se ne gasi- Uvek imam bar šest jednako glasnih misli, kao da slušaš radio, podcast, televiziju, vodiš telefonski razgovor i držiš prezentaciju. Istovremeno!
Ne drži me mesto -Zauzimam najrazličitije poze jer ne mogu stalno biti u istom položaju.
Nestrpljivost- Čekanje u redu, čekanje na semaforu, čekanje da neko završi rečenicu za mene je presporo. Sve želim sad i odmah.
Kratkotrajna pažnja- Bez ovladavanja moj um je poput šteneta puštenog s lanca u parku. Sve treba ponjušiti i istražiti.
Tu je i stalna glad za nečim novim. Takođe, ili sam genije ili ljenjivac. Ili ostvarim nemoguće u nekoliko sati ili se razvlačim oko jedne odluke nedeljama ili mesecima. Super funkcionišem pod pritiskom, ali eksplodiram na sitnice. Ili sam srce zabave ili sam ćudljivi introvert s knjigom.
Dijagnoza mi nije došla kao izazov, nego kao olakšanje. Izazov većine je zapravo naći psihologe i psihijatre koji uopšte poznaju i priznaju ADHD kod odraslih i spremni su saslušati klijente i potvrditi im dijagnozu, kao i pripisati adekvatnu medikamentnu terapiju. Imala sam "sreće" što sam logoped i terapeut te sam već bila u krugovima stručnjaka i znala kome se obratiti.
ADHD NIJE trend sa Tik Toka i mora se shvatiti ozbiljno
Na ADHD se, nažalost, i dalje gleda kao neki trend sa TikToka i ne shvata se ozbiljno te se gleda vrlo površno. Mnogi kao prvu asocijaciju na ADHD imaju neku vrlo nemirnu, raspršenu osobu, koja ne prestaje pričati i "leti posvuda" bez plana, cilja i fokusa. Kao neka hiperaktivna veverica, ali u praksi to baš i nije tako. Imati ADHD je kao imati istovremeno otvorenih 15 tabova na računaru.
Za mene imati ADHD znači suprotno – najbolje rastem kad se pred mene stavi veliki izazov, inače izgubim motivaciju i fokus. Obožavam velike ciljeve i planove, često se pokaže da su toliko veliki da me preplave i neretko završe mini napadom panike ili burnoutom.Tako sam i ušla u preduzetništvo i krenula na put samospoznaje onog što sam bila celi život – drugačija od većine – neurorazličita.
