DA LI ĆETE I VI POKUŠATI? Četvoro mladih i uspešnih ljudi iz Srbije spojila je JEDNA STVAR koja im je promenila živote

Pored toga što u tridesetim godinama svog života imaju uspešne karijere, a neki od njih i porodicu, oni izgledaju toliko dobro, da svako ko ih sretne na ulici mora da se okrene za njima. Kako i ne bi, kada su svo četvoro u fantastičnoj kondiciji, a sada smo otkrili tajnu kako su je postigli.

Naime, Bilja Cvijanović, Aleksa Jovanović, Marko Tomić i Milko Babić kapiteni su adidas Runners Belgrade tima. Kako kažu, za njih ovo nije samo još jedan trkački klub, već vrlo ozbiljna priča na zabavan način.

Svi su se složili oko dve stvari. Trčanje je najbolji način da proputujete brojne svetske destinacije, upoznate zanimljive ljude i steknete prijatelje za ceo život. Takođe, svima trčanje predstavlja savršen način da razbistre misli i iz potpunog ugla sagledaju problem koji im se do tada činio nerešiv.

Međutim, svako od njih je, svako na svoj način, pored savršene fizičke forme, upravo u trčanju pronašao svoju sreću i ono što ih svakodnevno ispunjava.

Pošto jesen predstavlja idealno vreme za trčanje, Bilja, Aleksa, Marko i Milko odlučili su da pozovu sve nas da im se priključimo u ovoj aktivnosti.

Ukoliko niste sigurni da li je trčanje prava stvar za vas, ovo je odlična prilika da iz prve ruke saznate zašto ovim mladim ljudima trčanje predstavlja toliko uživanje, pa i sami da pronađete motivaciju da nabacite adidas trenerku i patike iz Boost kolekcije i krenete u niski start.

Krenimo od Alekse Jovanovića. On ima 34 godine, psihoterapeut je i radi kao istraživač na Filozofskom fakultetu. Počeo je da trči onda nakon povrede šake kada je shvatio da više neće moći da se ozbiljno bavi svojim omiljenim sportovima - košarkom i penjanjem.

- Kao klinac sam gledao maratonce na Bulevaru kako trče Beogradski maraton i zamišljao kako ću to jednom i sam da uradim - izjavio je Aleksa.

Kaže da je jedan od razloga zbog kog ostaje u tračnju radoznalost - postoji veliki broj trkačkih ciljeva koje želi da ispuni i jednostavno želi da proživi ta iskustva.

- Trčanje mi je dalo nekakvu strukturu u životu, Takođe, trčanje je za mene beg u dozvoljenu nedostupnost u društvu imperativa dostupnosti. Naučilo me je da pogrešim, prihvatim neuspeh i razumem da je život proces - kaže Aleksa.

Priča revizora Bilje Cvijanović je nešto drugačija. Ona je s trčanjem počela kada je imala svega osam godina, imitirajući sa drugom decom odrasle trkače. To je oslobodilo njen takmičarski duh i, dvadeset tri godine kasnije, devojčica u njoj nije prestala da se na isti način igra.

- Ne volim izjave tipa “trčanje mi je život”. Trčanje nije moj život, već deo mene i mog života. Deo je moje svakodnevice, rutine bez koje nije da ne mogu baš svaki dan, ali prosto kroz tolike godine, u svom telu i duši stvorite naviku, hranu koja vam je potrebna da biste lepo funkcionisali. Trčanje me je oduvek čilnilo srećnom i od prvog dana sam shvatila da je to to. Iako zbog zdravstvenih tegoba već tri godine nisam profesionalni trkač, danas trčim jer me to čini srećnom, zdravom i svojom – kazala nam je Bilja.

Takođe, za ovu mladu ženu trčanje je nešto što se podrazumeva. Kao što svako jutro ustaje, pere zube, jede, ide na posao, provodi vreme u druženju s najbližima, tako joj je prirodno da trči.

- Meni je trčanje oblikovalo život – otkriva ona.

Za tridesetdvogodišnjeg programera Marka Tomića trčanje je prirodna stvar.

- Iako toga kao mlađi nisam bio svestan, meni je, za razliku od mojih vršnjaka, trčanje predstavljalo veliko zadovoljstvo. Trenirao sam basket jako dugo i, dok je većina izbegavala kondicione treninge i duža trčanja, ja nisam imao problem sa tim – rekao nam je on.

Međutim, činjenice da uživa u trčanju postao je svestan mnogo kasnije.

- Pre desetak godina sam čuo da se jedan prijatelj mog oca priprema za Beogradski polumaraton. Čovek od skoro 50 godina redovno trči, a ja sa tada svojih 22, koji sam se bavio sportom preko 10 godina, igram tek po neki basket nedeljno. Želeo sam da dokažem sebi da i ja mogu da istrčim “polutku”. Tako da je moj odgovor na pitanje zašto sam počeo da trčim - dokazivanje samom sebi.

On trči zato što voli, zato što mu ova aktivnost uvek popravi raspoloženje, zato što je sve svoje najbolje ideje dobio dok je trčao.

- Kroz trčanje sam upoznao i ženu svog života, s kojom sada imam dom i porodicu. Nedavno smo postali ponosni roditelji druge devojčice – otkriva Marko.

Tridesetpetogodišnji zaljubljenik u proleće, dobru kafu i muzičke festivale, producent Milko Babić se oduvek brinuo o svom telu.

- Radio sam kombinovane treninge joge, pilatesa i vežbi snage, ali imao sam utisak da mi je falio neki kardio. Trčanje mi se tada učinilo kao najlakše rešenje. Samo obuješ patike i izletiš iz kuće – priča on.

Milko je s trčanjem krenuo polako. Prvo je sebi zadao cilj da istrči pet kilometara, pa deset, polumaraton, a nakon što se odvažio i na ceo maraton, sebi neprekidno zadaje nove ciljeve.

- Uspeh i mogućnost da mogu više, motivišu me da treniram još više i još bolje. Trčanje mi je život promenilo na više načina. Otkrio sam šta sve mogu, koliko je mentalna snaga bitna za svakodnevni zivot, donelo mi je neke sjajne ljude u život koji su mi danas kao deo porodice i usmerilo me u neki novi svet.

Iskreno se nadamo da su i vas, baš kao i nas, priče ovih mladih ljudi inspirisale da već koliko danas nabacite adidas Boost patike i zajedno sa adidas Runners Belgrade timom krenete u novu avanturu.