TERAPIJE HLADNOĆOM produžavaju život i olakšavaju mršavljenje? Koliko su korisne za naše telo, gde nam pomamažu, a gde ODMAŽU?

Popularno je kupanje na ledu, odnosno plivanje u ledeno hladnoj vodi. U Skandinaviji, ali i u baltičkim državama, plivači na ledu čak prave rupe u ledu da bi u njima plivali.

Iznenadna hladnoća, na primer kada neko padne glavom u vodu, pokreće alarmne signale u telu. Svi krvni sudovi na površini tela i udova se brzo skupljaju da bi jezgro održalo toplo. Kao rezultat ove kontrakcije krvnih sudova, srce iznenada mora da pumpa protiv veoma velikog otpora.

Srce tada više ne može pravilno da vrši sve svoje funkcije i odjednom postaje veoma sporo. Istovremeno, srce dobija impuls da pumpa veoma brzo. Ovi kontradiktorni stimulansi mogu dovesti do zastoja srca.

Reakcije šoka mogu dovesti do smrti

Još jedna opasnost: mozak više ne dobija adekvatnu zalihu krvi ako srce iznenada polako pumpa. Plivač na ledu gubi svest i udavi se. Polovina smrtnih slučajeva je posledica reakcija hladnog šoka. 30 posto umire od hipotermije, a 20 posto zapravo umire tokom spašavanja. Oni koji su pogođeni veruju da su bezbedni, nivo hormona stresa opada i telo se više ne bori za opstanak već se opušta.

Zato je važno da se naviknete na hladnoću redovnim treningom i nikada ne plivate sami u ledenoj vodi.

Ekstremna hladnoća takođe i pozitivno utiče na telo

Krvni sudovi se skupljaju i mišići se hlade kada su ljudi izloženi ledenoj hladnoći. A upravo se ti procesi koriste kao terapija za razne bolesti, kao što su autoimune bolesti, hronične upale, reumatske bolesti ili iritacije zglobova.

Iako su hladna, a posebno ledena voda izuzetno stresne za organizam, pozitivno utiču na kardiovaskularni sistem. Bitno je početi postepeno. Terapije hladnoćom su neki vid treninga. „U nekoliko studija, autori su otkrili promene u kardiovaskularnom sistemu koje se mogu protumačiti samo kao korisne za zdravlje“, kaže Džejms Merser, profesor emeritus na Arktičkom univerzitetu u Norveškoj.

Plivanje u hladnoj vodi takođe pozitivno utiče na nivo šećera u krvi. Ako redovno plivate u hladnoj vodi, vaše telo bolje reaguje na insulin, koji reguliše šećer u krvi. Pozitivno utiču i na insulinsku osetljivost i insulinsku rezistenciju.

Može li hladnoća produžiti život i usporiti starenje?

Vršen je eksperiment sa crvima. Okrugli crvi zapravo vole sobnu temperaturu, ali su namerno držani na hladnom za istraživački eksperiment. Rezultat: Nematode koje su držane na hladnom bile su aktivnije i živele duže od svojih kolega koji su držani na sobnoj temperaturi. U prethodnim studijama, istraživači su otkrili da je hladnoća takođe povećala plodnost nematoda.

Istraživači sumnjaju da hladnoća aktivira procese čišćenja ćelija i to uzrokuje brže razlaganje štetnih proteinskih nakupina. Ove nakupine su takođe odgovorne za neurodegenerativne bolesti kao što su Alchajmerova, Hantingtonova ili Parkinsonova. Vođa istraživanja Dejvid Vilčez nada se da će njegov rad na okruglim crvima pružiti važan uvid u efekte prehlade na zdravlje ljudi.

Eksperimenti sa miševima su takođe pokazali pozitivne efekte. Njihov životni vek se produžio za petinu kada im je telesna temperatura smanjena. "Bili smo oduševljeni, bilo je kao sa crvima. Proces čišćenja ćelija bio je aktivniji na nižim temperaturama", rekao je Vilčez. 

"Tada smo pomislili, možda bi ovo takođe moglo da spreči zgrušavanje u ljudskim ćelijama. Uzeli smo ljudske ćelije, glavni protein koji uzrokuje HD, i otkrili: Ako sve ohladimo za jedan stepen, možemo izbeći grudvanje jer je tada toksični protein još više uništen“. I ovo takođe funkcioniše za neurodegenerativnu bolest starenja.

Istraživanje još nije primenljivo na svakodnevni život ljudi. Ako ipak želite da učinite nešto za svoje zdravlje, trebalo bi da plivate u hladnoj vodi. Meta-analiza norveškog istraživača prehlade Mercera takođe pokazuje jasne rezultate za imuni sistem. "Neke krvne vrednosti se menjaju tako da se zaključuje da je imuni sistem stimulisan. I ima antiinflamatorno dejstvo, moglo bi se reći."

Hladnoća vam pomaže da izgubite težinu

Plivanje u hladnoj vodi takođe utiče na masno tkivo. Novorođenčad ima dosta smeđe/braon masti, što im pomaže da regulišu telesnu temperaturu. Ova smeđa/braon mast se zatim sve više gubi tokom godina, tako da je odrasli imaju vrlo malo. „Izlaganje hladnoći stimuliše stvaranje smeđih/braon masnih ćelija ili: menja bele masne ćelije u smeđe/braon masne ćelije“, objašnjava Mercer.

„Ovo zovemo: smeđa bela mast. Zašto je to zanimljivo? Pre svega, to je kao dodatni grejač. Drugo, ćelije smeđe masti koriste energiju. A to je mast. Trigliceridi. Ćelije smeđe masti vole trigliceride. To je prilično dobro, jer to je način da izgubite težinu."

Hladnoća čini srećnim

Hladne terapije mogu čak biti dobre za psihu. Nakon sesija u hladnoj komori, pacijenti navode da se osećaju okrepljenim i pozitivnijim. S jedne strane, zato što bol nestaje ili se smanjuje, ali i zato što se oslobađaju hormoni. „Naravno da se mnogo adrenalina oslobađa tokom ovoga“, potvrđuje fizioterapeut Marsel Klajnic. „Kada se završi, terapeut ponovo započinje proces i onda ovaj snažan nalet adrenalina prati pojačano oslobađanje serotonina i endorfina.