SABLASNO
"I bolesni imaju strah" Psihijatar otkriva profil ličnosti ubica deteta i po kakvom ponašanju ih možemo prepoznati u svakodnevnom životu
Dok je za zdrav razum potpuno nepojmljivo i pomisliti na takvo nedelo kakvo je ubistvo nemoćnog deteta, stručnjaci kažu da nažalost postoje različiti profili ličnosti, a osobe koje su spremne na ovako nešto uglavnom imaju dijagnozu psihopate. Ono što psihijatri posebno naglašavaju jeste činjenica da i oboleli od psihopatije osećaju strah, ali on je u svojstvu odbrane od problema ili kazne koje su svesni da ih čeka.
Kako je juče predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio na vanrednoj sednici, dvogodišnja devojčica, za kojom se tragalo punih deset dana nakon što je majka prijavila njen nestanak u selu Banjsko polje kraj Bora, ubijena je. Prema rečima Vučića, dvojica muškaraca iz okolnih sela su ovaj stravični zločin priznali, i uhapšeni su. Ipak, telo deteta još uvek nije pronađeno.
Ministar unutrašnjih poslova, Bratislav Gašić, juče je u svom javnom obraćanju na konferenciji za štampu saopštio da su osumnjičeni priznali zločin, ali da postoji sumnja da je jedan od osumnjičenih prebacio telo sa divlje deponije, gde su ga prvobitno odneli, na drugu lokaciju.
Prema iskazu jednog od osumnjičenih za ubistvo, njih dvojica su tog utorka bili na radnom zadatku u Banjskom polju, gde su trebali da provere šaht u Ozrenskoj ulici. Stigli su u 13.20 sati.
Posle slanja poslednje fotografije, nešto malo posle 13.22 sata, majka ubijene devojčice je otišla do automobila po vodu jer joj je sin bio ožedneo. Kada se vratila, nje nije bilo.
Kako je Gašić dalje naveo, Pošto nije uspevala da nađe dete, njena majka je u tačno 13.41 sati pozvala muža, a u 13.45 i policiju.
Ministar Gašić je juče izjavio da je negde "u periodu od 13.45 do 13.52 sati devojčica izašla iz dvorišta i kretala se asfaltom", i da su to potvrdila dva očevica.
- Vozilo u kome su bili (osumnjičeni) je ispred kapije bilo dva i po minuta, a prema izjavi osumnjičenih tu su stali zbog potrebe za toaletom. Kada su krenuli devojčicu su udarili na nekih 30 do 40 metara od mesta zaustavljanja. Automobilom je upravljao osumnjičeni, dok je muškarac koji je bio suvozač, izašao iz auta, otvorio vrata i telo devojčice, koja je bila bez svesti, prebacio zadnji deo vozila preko alata - rekao je juče Gašić.
Devojčicin otac došao je na mesto nestanka svoje ćerke oko 13.55 sati. Već u 13.57 je zaustavio "fijat pandu" u kojem su bili osumnjičeni. Pitao ih je da li su videli dete, a oni su ga slagali da nisu, iako su u tom trenutku krili onesvešćenu curicu u gepeku svog automobila.
Prva patrola policije je u 13.59 stigla u Banjsko polje po pozivu majke i počela zvaničnu policijsku potragu. Ali već je bilo prekasno.
Jer, oko 14 sati osumnjičeni su krenuli u "fijat pandi" Starobanjskim putem i ubrzo stigli do divlje deponije, gde su izbacili telo deteta s desne strane puta. Kod deponije su se zadržali minut i 40 sekundi, posle čega su se vratili u firmu.
Posebno je šokantno da se Janković kasnije istog dana priključio potrazi za malenom dvogodišnjakinjom, svestan da je učestvovao u njenom ubistvu.
Ono što dodatno unosi jezu u ovaj stravični slučaj jeste informacija koju je izneo načelnik UKP-a Ninoslav Cmolić, da se probudila u kolima, a da ju je potom jedan od osumnjičenih golim rukama zadavio.
Časlav Ristić, forenzičar, kaže da su oni iz prekršaja prešli u zločin iz straha, komentarišući navodno davljenje deteta.
"Oni su to uradili iz straha i da su tada bili pametni, odvezli je i ukazali joj pomoć sve bi bilo drugačije. Iz jednog dela - koje nije tako teško, koje je nehatno su otišli u zločin. Niko u saobraćaju ne ide na to da izvrši ubistvo".
Kakav je profil ličnosti psihopata?
Domaća javnost veoma je uznemirena čitavim slučajem devojčice (2) iz Bora od samog početka kada se saznalo da je dete nestalo. Dodatnu uznemirenost i tugu kod svih probudilo je saznanje da je devojčica ubijena.
Dr Snježana Toković, psihijatar, za Mondo kaže da je ovde možda reč o psihopatiji, ukoliko se ispostavi da je dete hladnokrvno zadavljeno.
-To može biti psihopatija povezana sa alkoholom i narkomanijom. Može biti da su to uradili u afektu i iz straha, jer i ti koji su bolesni u svom delu ličnosti imaju i strah. Međutim, on je u svojstvu odbrane od problema ili kazne, koji su im u tom slučaju namenjeni - pojašnjava psihijatar za Mondo.
"Pacijenti sa nelečenom psihozom nemaju uvid u svoje stanje. Emocije su im prigušene i nisu uračunljivi. Osoba nije saradljiva, ne funkcioniše i nema koordinaciju psihičkih funkcija ni emocija".
-Psihopatiju karakteriše nepredviđeno ponašanje. Možda su takve ličnosti bile odbačene od svojih u detinjstvu ili na poslu, na radnom mestu i zbog toga su besni, oholi, gordi i nepredvidivi. To govori o lošim karakternim crtama i psihičkom oboljenju. Neko ko zdravo reaguje bi se paralisao od straha i šoka. Ličnost sa zdravom psihološkom strukturom bi pomogla ranjenom biću tako što će mu pružiti pomoć. Treba ispitati kakvi su osumnjičeni za ubistvo devojčice bili u radnoj sredini - ističe Dr Toković i dodaje da preventiva postoji i da nadređeni treba da uzme u obzir žalbe zaposlenih, koji su primetili da se neko ponaša neadekvatno i po njih opasno.
-Pretpostavljeni koji zaposlene šalje na sistematske preglede treba da šalju i napomenu psihijatru, jer se takvi ljudi unapred pripreme kako bi prošli neopaženo. Za takve ljude bi trebalo napraviti precizniji niz pitanja, uključiti psihologa koji bi pravovremeno prepoznao koliko je neko sklon da istrpi. Svako u životu ima razne neprijatnosti, ali niko ne želi da ubija zbog toga - kaže dr Snježana Toković.
Ponašanje kao crveni alarm
-Psihopatija je predvorje psihoze zato što ona dugo vremena može da bude neopažena. Osoba sa psihopatijom funkcioniše i radi bez prepoznavanja, dok psihoza može imati upliv halucinacije da ih prate, progone, da su upadljiviji ostavljajući ih tako van realnog sveta. Psihopatija dozvoljava i ljubaznost i nasmejanost. Treba ispitati njihovu poslovnu sposobnost i kad se radio sistematski pregled kod takvih osoba, koje su sumnjive - preporučuje doktorka kao preventivu.
-U njihovom ponašanju je morao da bude simptom, koji je neko primetio - da li se druže, da li imaju prijatelje, da li imaju partnera? Ništa se ne dešava iz čista mira, mora da je primećeno nešto što odudara od uobičajenog. Psihopatije su najteže za lečenje - oni za sebe kažu da su zdravi, a psihijatar bolestan - kaže psihijatar i objašnjava da je sa takvim profilima teško raditi.
-Posle pacijenta sa psihopatijom psiholog ostaje iscrpljen i umoran. Svi drugi su im krivi, oni su žrtve, koje sebe prikazuju u najboljem svetlu, dok je u stvari problem u njima - zaključuje Snježana Tokić.
Izvor: Mondo/M. Š.