REAGUJTE DOK JOŠ NIJE KASNO! Ovo su FAKTORI nezdravog života koji pospešuju SRČANI UDAR, mnogi ga NE PREŽIVE...
Primer rizične fizičke aktivnosti je rekreativno bavljenje sportom sredovečnog, umereno gojaznog pušača s povišenim masnoćama koji dva do tri puta nedeljno igra fudbal ili košarku.
Dugi niz godina bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Od ukupnog broja preminulih za čak 47,3 odsto su odgovorne kardiovaskularne bolesti.
Prema podacima zvaničnih registara u Srbiji, od akutnog infarkta miokarda i nestabilne angine pektoris svakodnevno se leče 63 osobe, dok čak 13 premine.
LEPE SE ZA NJIH: Žene sa ovim IMENIMA po numerolozima imaju najviše verovatnoća da budu BOGATE
DIZAJNERKA PROZVALA SARU JO DA NIJE ISPOŠTOVALA DOGOVOR: "Pre svega lepo vaspitanje, pa onda profesionalnost "
Žene češće umiru zbog srčanih problema (53,7 odsto) u odnosu na muškarce (46,3 odsto), koji češće obolevaju.
Kako ističe dr Marina Ostojić, kardiolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, ohrabrujući je podatak da se poslednjih godina beleži pad stope smrtnosti od ishemijskih bolesti srca za 12,8 odsto, dok je evidentiran znatan porast stope umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim arterijskim krvnim pritiskom.
- Akutni infarkt miokarda (srčani udar) predstavlja oštećenje i izumiranje ćelija srčanog mišića (kardiomiocita), koje nastaje zbog poremećaja cirkulacije, najčešće usled pucanja aterosklerotskog plaka na čijem mestu dolazi do zapušenja krvnog suda. Osoba sa infarktom oseća jak, produžen bol u grudima, praćen mučninom, preznojavanjem i strahom od iznenadne bliske smrti.
Najčešće infarktu miokarda prethodi višegodišnji nezdrav stil života, pušenje, prekomerna telesna težina i neregulisane vrednosti masnoća.
- Takođe, mogu postojati blaži simptomi u vidu zamaranja pri većem naporu koji se često pripisuju slabijoj kondiciji. Takve osobe su samo naizgled zdrave i ukoliko se jave na preventivni kardiološki pregled, ustanoviće im se povišen kardiovaskularni rizik - ističe dr Ostojić.
Nakon infarkta miokarda neophodno je da pacijent redovno uzima propisane lekove, ali i da redovno ide na kardiološke kontrole na kojima se obavlja procena i dalja korekcija svih kardiovaskularnih faktora rizika na koje možemo da utičemo, kao što su: prestanak pušenja cigareta (uključujući elektronske), regulacija telesne težine, promena ishrane, kontrola vrednosti šećera u krvi i redovna umerena fizička aktivnost.
- Ishrana svih kardiovaskularnih bolesnika mora da bude balansirana, da sadrži širok spektar namirnica sa dosta biljnih vlakana uz adekvatan unos tečnosti. Ne savetuje se uzimanje namirnica s rafinisanim šećerima i zasićenim mastima, kao ni prekomerna upotreba alkohola i energetskih napitaka - napominje dr Ostojić.
Fizička aktivnost je jako važna za vraćanje kondicije nakon infarkta miokarda. Svim osobama nakon infarkta se savetuje kardiološki vođena fizička rehabilitacija. Testovima opterećenjem se može na individualnom nivou proceniti i savetovati dalji stepen fizičke aktivnosti i vrsta sporta kojim se osoba sa ishemijskom bolešću srca može baviti.
Takođe, izuzetno je važno da pacijent dobije dozvolu kardiologa pre započinjanja bavljenja sportom. Primer rizične fizičke aktivnosti je rekreativno bavljenje sportom sredovečnog, umereno gojaznog pušača s povišenim masnoćama koji dva do tri puta nedeljno igra fudbal ili košarku.
- Važno je slušati svoje telo i na vreme primetiti promenu tolerancije fizičkog opterećenja. Kada je penjanje na drugi sprat problem, kada takav stepen napora izaziva kratak dah i potrebu za odmorom, vreme je za kardiološki pregled koji podrazumeva laboratorijski skrining, ultrazvuk srca i test fizičkim opterećenjem - navodi dr Ostojić.
Svakodnevna dugotrajna izloženost stresu je dobro poznat kardiovaskularni faktor rizika koji može uzrokovati progresiju ateroskleroze i razvoj infarkta miokarda.
Stres treba izbegavati, a ukoliko to nije moguće, savetuje se promena radnog mesta. Kardiolog može savetovati poštedu od veće fizičke aktivnosti i preporučiti odlazak u prevremenu penziju, a odluku o tome donose specijalisti medicine rada.
Veoma je važno prepoznati i brzo reagovati na bol u grudima, upozorava dr Ostojić. Kada se infarkt ne prepozna i ne leči na vreme, za sobom ostavlja ožiljak na srcu, što vodi ka mnogobrojnim komplikacijama i skraćenju životnog veka.
Nakon infarkta miokarda, pored pojave novih epizoda bola, pacijent se može žaliti na gušenje, nemogućnost ležanja na ravnom uzglavlju, uz pojavu oticanja potkolenica, što je znak nastanka srčane slabosti. Nekada se može javiti osećaj nepravilnog ili ubrzanog rada srca, što sugeriše pojavu aritmija koje su uzrokovane nastankom ožiljka srca na mestu infarkta miokarda.
Nakon prve godine od infarkta dovoljne su jednogodišnje kardiološke kontrole na kojima se analizira EKG, laboratorija, procenjuju kardiovaskularni faktori rizika i po potrebi radi ultrazvuk srca i testovi opterećenjem”, zaključila je naša sagovornica.
