SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA UPOZORAVA: Tuberkuloza u SNAŽNOM PORASTU nakon godina opadanja, a OVO su simptomi
Nakon godina pada broja slučajeva bolesti, tuberkuloza je u snažnom porastu usmrtivši procenjenih 1,6 miliona ljudi u 2021., što je rast od 14 odsto u dve godine, pokazali su novi podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je tuberkuloza prošle godine u svetu odnela 1,6 miliona života.
To je porast u odnosu na 2020, kada je od ove bolesti preminulo 1,5, i u poređenju sa 2019, kada je TBC bila fatalna za 1,4 miliona ljudi na planeti.
Procenjuje se da je prošle godine od tuberkuloze obolelo 10,6 miliona ljudi, odnosno 4,5 odsto više u odnosu na 2020. godinu.
SZO veruje da je pandemija virusa korona jedan od glavnih krivaca za ponovni rast broja slučajeva tuberkuloze jer je imala izraženi negativan uticaj na pristup dijagnostici i lečenju.
Nova FOTKA JELENE ĐOKOVIĆ privukla VELIKU PAŽNJU: Pokazala kako dobija ENERGIJU i jača imunitet (FOTO)
ORGANIZAM PUN OTROVA: Ovi SIMPTOMI ukazuju na to da je ORGANIZMU HITNO potrebna detoksikacija!
Većina procenjenog povećanja smrti od tuberkuloze događa se u četiri zemlje: Indiji, Indoneziji, Mjanmaru i Filipinima.
U izveštaju se navodi da je moguće da će tuberkuloza „još jednom biti vodeći uzrok smrti u celom svetu od nekog infektivnog agensa, zamenjujući covid-19“.
Mel Spigelman, predsednik neprofitnog udruženja „TB Alliance“, rekao je prošlog nedelje za AFP da se to već dogodilo, upoređujući godišnju stopu smrtnosti od tuberkuloze sa posljednjim brojkama kovida-19.
„Ovo je prvi put u mnogo godina da je prijavljeno povećanje broja ljudi obolelih od tuberkuloze i tuberkuloze otporne na lekove“, naveo je SZO.
Stopa incidencije, novih slučajeva na 100.000 ljudi godišnje, povećana je za 3,6 odsto između 2020. i 2021., nakon pada za oko dva odsto godišnje u poslednjih 20 godina.
Glavni zaključak ovog izveštaja je da pandemija kovida-19 i dalje ima štetni uticaj na pristup dijagnostici i lečenju tuberkuloze i teret koji predstavlja ta bolest.
Napredak postignut u godinama do 2019. je usporen, zaustavljen ili preokrenut.
„Prioritet je ponovno obezbediti pristup i pružanje osnovnih usluga obolelima od tuberkuloze, tako da se nivo otkrivanja slučajeva tuberkuloze i lečenja mogu vratiti bar na nivo iz 2019.“, kaže se u izveštaju.
U osam zemalja je više od dve trećine ukupnog broja slučajeva obolelih od tuberkuloze u svetu: Indija, Indonezija, Kina, Filipini, Pakistan, Nigerija, Bangladeš i Demokratska Republika Kongo.
Šta je tuberkuloza i koji su njeni simptomi?
Tuberkuloza je zarazna, epidemijska bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis.
Izazivača tuberkuloze je 24. marta 1882. godine otkrio nemački lekar i mikrobiolog Robert Koh pa se zato ovaj bacil naziva još i Kohov bacil. 1905. godine Robert Koh je dobio Nobelovu nagradu za ovo otkriće. SZO je 24. mart proglasila za Svetski dan borbe protiv tuberkuloze.
Bolest je uglavnom lokalizovana u plućima, ali može zahvatiti i druge organe i tada je reč o vanplućnoj tuberkulozi koja najčeće zahvata: plućnu maramicu, limnfne žlezde, kožu, mozak, moždane opne, bubrege, creva, oči, kosti, itd.
Posebno težak oblik bolesti je milijarna tuberkuloza. Tada se bakterije šire krvotokom iz pluća i zahvataju i druge organe. Ovaj oblik bolesti je jedan od najtežih, a smrtnost iznosi oko 30 odsto čak i kada se leči.
Smrtonosni oblik posebno kod nevakcinisane dečje poulacije je i tuberkulozni meningitis. Nije iskorenjena ni koštano-zglobna tuberkuloza.
Zaraza ne znači i bolest, a samo kod 10% onih koji se inficiraju, razvija se i bolest- aktivna tuberkuloza. Da li će do zaražavanja i oboljevanja doći, zavisi s jedne strane od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.
Najčešći simptomi tuberkuloze su sasvim nespecifični i mogu dugo da budu minimalno izraženi, pa se pacijenti i ne javljaju lekaru. Zato je ovo vrlo podmukla bolest.
Najčešći simptomi su: malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, uz kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi.
Otežano disanje može biti prisutno ako je bolest uznapredovala, a bolovi u grudima se javljaju ukoliko je zahvaćena plućna maramica. Ako su zahvaćeni drugi organi, bolest se manifestuje tegobama vezanim za njih.
Preporuka je da se kod svih osoba koje kašlju duže od tri nedelje uradi rendgenski snimak pluća da bi se isključila tuberkuloza ili neka druga plućna bolest. Iskašljavanje krvi je često razlog koji pacijenta odvede lekaru.
Faktori rizika za nastanak tuberkuloze su bilo koja imunokompromitujuća stanja, neuhranjenost, konzumiranje cigareta, zloupotreba alkohola i/ili narkotika, HIV infekcija. Takođe, od tuberkuloze najčešće obolevaju socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici i osobe koje žive u zajednici sa tuberkuloznim bolesnikom.
