STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Probiotici se razlikuju - pažljivo birajte

Dobre bakterije čine oko 90% mikroba koji žive u našim crevima. Ali mnogi faktori poput ishrane, stresa, raznih bolesti, kao i primene određenih lekova, pre svega antibiotika, mogu da poremete ravnotežu mikrobiote.

Narušavanje ravnoteže ima negativne posledice na zdravlje čoveka, pa su mnoge bolesti povezane upravo sa gubitkom ravnoteže crevne mikrobiote, kao što su dijareje različitog porekla, infekcija Klostridiom, sindrom nervoznih creva, zapaljenske bolesti creva, karcinom, gojaznost, dijabetes melitus tip 2, metabolički sindrom, alergije, astma itd. Zbog toga se preporučuju probiotici, kako bi se omogućilo uspostavljanje ravnoteže u stomaku.

Međutim, postavlja se pitanje kako da odaberemo pravi, kad na tržištu postoji preko 100 probiotika? Odgovor smo potražili od prof. dr sc. Branislave Miljković, šefa Katedre za farmakokinetiku i kliničku farmaciju na Farmaceutskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, i autora "Smernica za pravilnu upotrebu probiotskih preparata".

Šta treba da znamo kad biramo probiotik?

Pre svega, neophodan je pravilan izbor probiotskih kultura, a to znači da treba birati one proizvode koji sadrže probiotike za koje postoje klinički dokazi o efikasnosti. Takođe, prilikom izbora bitno je da li se probiotik koristi za prevenciju ili je podrška terapiji već postojećeg zdravstvenog problema. Ako pričamo o konkretnim primerima najbolje je ispitana efikasnost i bezbednost probiotske gljivice Saccharomyces boulardii i probiotskih bakterija iz roda Lactobacillus (npr. Lactobacillus rhamnosus GG, Lactobacillus plantarum...). 

Milijarde bakterija u jednoj kapsuli - da li je to previše? 

Kao što je doza leka važna za efekat terapije, tako isto je potrebno da probiotski sojevi budu uneti u dovoljnim količinama kako bi imali pozitivan efekat na zdravlje domaćina. S obzirom da su probiotici živi mikroogranizmi, njihov broj u preparatu vremenom opada. Zato je veoma važno da broj probiotskih kultura prikazan na pakovanju bude izražen u milijardama. Takođe je važno da na pakovanju bude označen broj mikroorganizama na kraju roka upotrebe probiotika, a ne u trenutku proizvodnje. Na taj način, proizvođač garantuje da će probiotik biti efikasan do isteka roka upotrebe. Ovaj podatak na pakovanju možete naći kao CFU (engl. Colony-Forming Units). 

S obzirom na to da su probiotici zapravo živi mikroorganizmi osetljivi na kiseonik i vlagu, važno je birati probiotike koji imaju adekvatnu unutrašnju i spoljašnju ambalažu. Maksimalnu zaštitu probiotskih kultura imaju oni probiotici koji pored blistera - u kome je obično u jednoj tabli upakovano po 10 kapsula, imaju i dodatnu zaštitu. U pitanju je inovativna tehnologija koja omogućava da se blisteri pakuju u troslojnu kesicu ispunjenu inertnim gasom ( a-TECH), pa se i na taj način dodatno štite osetljivi mikroorganizmi od štetnih spoljašnjih uslova. 

Ono što je takođe izuzetno važno je i da probiotske kulture u sastavu proizvoda budu otporne na delovanje želudačne kiseline i žučnih soli. Ovaj kriterijum je veoma značajan jer je ciljno mesto delovanja probiotika upravo u crevima, pa probiotici moraju imati sposobnost da nepromenjeni prođu kod kiselu sredinu želuca.  

S obzirom na to da se probiotici koriste godinama unazad, šta vas je podstaklo da baš sada napišete smernice?

Na tržištu je veliki broj probiotika i korisnici su često zbunjeni kada treba da naprave izbor. Važno je da se zna da nisu svi probiotski preparati isti. Kada se za izbor odgovarajućeg probiotika obratite farmaceutu, on bi trebalo da, uzimajući u obzir sve navedene značajne kriterijume, odabere preparat koji je optimalan za konkretno zdravstveno stanje. Smernice za farmaceute za optimalnu primenu probiotskih preparata zasnovane su na najnovijim dokazima o njihovoj efikasnosti i bezbednosti, pa za cilj imaju da pruže podršku kolegama koji rade u apotekama da sa sigurnošću odaberu i preporuče odgovarajući preparat u skladu sa potrebama korisnika. 

Pogledajte video.