HOLESTEROL: Evo zašto ne možemo s njim, a ne možemo ni bez njega

Ipak, zanemaruje se činjenica da holesterol nije samo opasan i neželjen sastojak krvi, već da ima i vitalnu ulogu u organizmu. Koje sve zablude postoje oko vrednosti holesterola i njegovog značaja, objašnjava docent dr fiziologije Dejan Čubrilo sa Katedre za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, istovremeno i specijalista sportske medicine, za Novosti.

- Holesterol je jedinjenje u organizmu koje se navodi kao osnovni rizikofaktor za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, upravo je suprotno. Holesterol predstavlja osnovni gradivni materijal u stvaranju žučnih kiselina, vitamina D, membrana ćelija i naravno, svih hormona nadbubrežnih žlezda.

Bez holesterola ne bi bilo ni života. Njegovo funkcionisanje se odražava istovremeno na polni život, ali i na svakodnevni rad gastrointestinalnog sistema. Čak 80 odsto holesterola upotrebljava se za stvaranje žučnih kiselina, odnosno žuči. Bez te komponente nema kvalitetne razgradnje masti zbog čega se posledično javljaju gasovi, a nedovoljna je i apsorpcija hranljivih materija.

- Osobe koje vode računa o svojoj ishrani po opšte prihvaćenom modelu, izbacuju svaku vrstu masnoća. Uglavnom doručkuju žitarice, odnosno musli. Takav koncept posebno u jutarnjim satima predstavlja pogubnu kombinaciju, jer je za normalno funkcionisanje jetre preko potrebna energija masnoća. Stoga bi trebalo u redovan jutarnji jelovnik, nakon desetosatnog večernjeg posta uvesti masnoće, jer su važne za stvaranje HDL, odnosno dobrog holesterola. Bez HDL holesterola, sveukupni holesterol ne može da se iskoristi - priča dr Čuburilo, i nastavlja:

- Zato, osim proteina u koje spada, na primer, jaje, ali naglašavam celo bez odvajanja žumanca, potrebno je uneti i masti, kako loše tako i dobre. To znači da u doručku svoje mesto mora da nađe i maslac, pančeta, masni sirevi, pite, koštunjavo voće, masline, maslinovo ulje. Od šećera koji su takođe neizostavni, treba koristiti iz svežeg povrća kao i sokove od povrća – šargarepe, korena celera, cvekle, peršuna, kelerabe, korena komorača. Međutim, nikako ne dolaze u obzir šećeri koji brzo podižu insulin. Kada ovo kažem mislim na voće, med, poslastice, iz razloga što je insulin dovoljno visok, zbog povećanog nivoa šećera u krvi u jutarnjim satima, pa dodatno ne treba opterećivati pankreas.