Maštam o drugom muškarcu

Pre dve godine sam bila na poslovnom putu van Beograda. Tek sam počela da radim u mojoj firmi i nisam bila sasvim sigurna koje je moje zaduženje. Sela sam za prazan sto i gledala u raspored planiranih sastanaka ispred mene. Samo sam mislila na to kako da ne ispadnem potpuni idiot pred iskusnijim kolegama. Osetila sam da neko pomera stolicu pored mene i okrenula sam se da vidim ko je to.

Na moje iznenađenje (i oduševljenje), to je bio veoma privlačan mlad muškarac. Osmehnuo mi se i rekao mi je da se zove Milan. Uzvratila sam mu osmeh i predstavila se. Od tog trenutka Milan i ja smo se slagali fenomenalno. Sve vreme smo čavrljali, a u pauzama smo sedeli jedno pored drugog u vreme večere, posle dugih i dosadnih sastanaka.

Kada je došla poslednja noć pred povratak kući, oboje smo popili malo više i on je odlučio da me otprati nazad do mog hotela. Dok smo hodali kroz park, zastao je i pogledao me. Bez prethodnog upozorenja, sagnuo se i poljubio me je.

Bože, taj poljubac je bio predivan! Sva sam se naježila od miline. Završili smo u sobi mog hotela, gde smo proveli ludu noć punu strasti. Sutradan smo se pozdravili i obećali jedno drugom da ćemo ostati u kontaktu. Ni on ni ja nismo bili spremni za vezu, a osim toga, on je živeo u inostranstvu. Tako da smo ostali u vezi preko mejla i Fejsbuka. Međutim, vreme je prolazilo. Dok smo se u početku dopisivali svakodnevno, vremenom smo sveli prepisku na jedno pismo mesečno. 

Četiri meseca kasnije, upoznala sam Petra. Bio je visok i zgodan, i među nama je proradila hemija. Imali smo mnogo toga zajedničkog i privlačili smo se seksualno. Posle tri meseca viđanja odlučili smo da se uozbiljimo i posvetimo se potpuno našoj vezi.

Bili smo jako zaljubljeni jedno u drugo i ljubav je rasla iako smo oboje puno putovali zbog prirode naših poslova. Već smo počeli da dogovaramo uzimanje kredita za zajednički stan, datum venčanja i decu. Nikada nisam bila toliko srećna u vezi. Već godinu i po dana smo bili zajedno, kada je na red ponovo došao "onaj" poslovni put, od pre dve godine. Imala sam obavezu da ponovo odem. 

Uostalom, jedva sam čekala da otputujem. Sada sam bila sigurna u sebe i želela  sam da pokažem koliko sam napredovala u profesionalnom smislu. Osim toga izgledala sam, kažem neskromno, veoma privlačno. Čim sam ušla u salu za sastanke, počela sam da ćaskam sa ljudima iz struke. I sa onima koje sam već poznavala i sa novim licima.

Kada sam prišla baru da uzmem još jednu čašu vina, moje pogled se susreo sa crnim očima koje su netremice gledale u mene... bio je to Milan. Stvarno, ni na kraj pameti mi nije bilo da će ono ponovo biti tu. Dok sam mu prilazila, mislila sam da ću poludeti. Kroz glavu su mi prolazile sve one bezobrazne stvari koje smo radili pre dve godine. Srce mi je tuklo kao ludo.

Zagrlila sam ga i pozdravila, a oni žmarci su prošli kroz moju kičmu. Sada je izgledao još bolje i kada se osmehnuo, zaklecala su mi kolena. Za vreme sastanka smo opet počeli da ćaskamo i evociramo uspomene. Osećala sam kao da se nismo ni razdvajali. Kada smo sedeli odvojeno, na drugim sastancima, on bi mi namigivao i smeškao mi se. A svaki put kad bi nam se ruke ili noge dodirnule, želela sam silno da ga privučem i poljubim.

Znala sam da nema šanse da ga odbijem ako bi me ponovo spopao. Došao je opet dan rastanka, zagrlili smo se u znak pozdrava i ostali zagrljeni nekoliko minuta. Bila sam i tužna i nesrećna istovremeno. Toliko sam žudela za njegovim dodirom, da sam osećala kako gorim. Ipak, ostala sam verna muškarcu kojeg volim.

Petar me je sačekao na aerodromu i kada smo se zagrili, a kasnije i vodili ljubav, ja sam videla samo Milanovo lice. Zamišljala sam da je on na Petrovom mestu. I sada, svake noći odlazim na spavanje maštajući da će Milan biti na Petrovom mestu kada se ujutru probudim. I kada ustanem, shvatim da se to nikada neće dogoditi.

I svakog dana se ponovo zaljubljujem u Petra. Ali deo mene će se uvek pitati da li bi uspela moja veza sa Milanom. Prestrašena sam, a opet se i radujem, danu kada ćemo se jednom, možda, opet sresti u istoj onoj sobi.