Маштам о другом мушкарцу

Пре две године сам била на пословном путу ван Београда. Тек сам почела да радим у мојој фирми и нисам била сасвим сигурна које је моје задужење. Села сам за празан сто и гледала у распоред планираних састанака испред мене. Само сам мислила на то како да не испаднем потпуни идиот пред искуснијим колегама. Осетила сам да неко помера столицу поред мене и окренула сам се да видим ко је то.

На моје изненађење (и одушевљење), то је био веома привлачан млад мушкарац. Осмехнуо ми се и рекао ми је да се зове Милан. Узвратила сам му осмех и представила се. Од тог тренутка Милан и ја смо се слагали феноменално. Све време смо чаврљали, а у паузама смо седели једно поред другог у време вечере, после дугих и досадних састанака.

Када је дошла последња ноћ пред повратак кући, обоје смо попили мало више и он је одлучио да ме отпрати назад до мог хотела. Док смо ходали кроз парк, застао је и погледао ме. Без претходног упозорења, сагнуо се и пољубио ме је.

Боже, тај пољубац је био предиван! Сва сам се најежила од милине. Завршили смо у соби мог хотела, где смо провели луду ноћ пуну страсти. Сутрадан смо се поздравили и обећали једно другом да ћемо остати у контакту. Ни он ни ја нисмо били спремни за везу, а осим тога, он је живео у иностранству. Тако да смо остали у вези преко мејла и Фејсбука. Међутим, време је пролазило. Док смо се у почетку дописивали свакодневно, временом смо свели преписку на једно писмо месечно. 

Четири месеца касније, упознала сам Петра. Био је висок и згодан, и међу нама је прорадила хемија. Имали смо много тога заједничког и привлачили смо се сексуално. После три месеца виђања одлучили смо да се уозбиљимо и посветимо се потпуно нашој вези.

Били смо јако заљубљени једно у друго и љубав је расла иако смо обоје пуно путовали због природе наших послова. Већ смо почели да договарамо узимање кредита за заједнички стан, датум венчања и децу. Никада нисам била толико срећна у вези. Већ годину и по дана смо били заједно, када је на ред поново дошао "онај" пословни пут, од пре две године. Имала сам обавезу да поново одем. 

Уосталом, једва сам чекала да отпутујем. Сада сам била сигурна у себе и желела  сам да покажем колико сам напредовала у професионалном смислу. Осим тога изгледала сам, кажем нескромно, веома привлачно. Чим сам ушла у салу за састанке, почела сам да ћаскам са људима из струке. И са онима које сам већ познавала и са новим лицима.

Када сам пришла бару да узмем још једну чашу вина, моје поглед се сусрео са црним очима које су нетремице гледале у мене... био је то Милан. Стварно, ни на крај памети ми није било да ће оно поново бити ту. Док сам му прилазила, мислила сам да ћу полудети. Кроз главу су ми пролазиле све оне безобразне ствари које смо радили пре две године. Срце ми је тукло као лудо.

Загрлила сам га и поздравила, а они жмарци су прошли кроз моју кичму. Сада је изгледао још боље и када се осмехнуо, заклецала су ми колена. За време састанка смо опет почели да ћаскамо и евоцирамо успомене. Осећала сам као да се нисмо ни раздвајали. Када смо седели одвојено, на другим састанцима, он би ми намигивао и смешкао ми се. А сваки пут кад би нам се руке или ноге додирнуле, желела сам силно да га привучем и пољубим.

Знала сам да нема шансе да га одбијем ако би ме поново спопао. Дошао је опет дан растанка, загрлили смо се у знак поздрава и остали загрљени неколико минута. Била сам и тужна и несрећна истовремено. Толико сам жудела за његовим додиром, да сам осећала како горим. Ипак, остала сам верна мушкарцу којег волим.

Петар ме је сачекао на аеродрому и када смо се загрили, а касније и водили љубав, ја сам видела само Миланово лице. Замишљала сам да је он на Петровом месту. И сада, сваке ноћи одлазим на спавање маштајући да ће Милан бити на Петровом месту када се ујутру пробудим. И када устанем, схватим да се то никада неће догодити.

И сваког дана се поново заљубљујем у Петра. Али део мене ће се увек питати да ли би успела моја веза са Миланом. Престрашена сам, а опет се и радујем, дану када ћемо се једном, можда, опет срести у истој оној соби.