NE ZNAM DA LI JE TO SEKS ILI LJUBAV: Moj dečko se pali na debele devojke

Bila sam na jednoj rođendanskoj žurci, kada sam ugledala Borka, koji je ćaskao sa slavljenikom. Za takvima kao što je on sam patila celog života: mršav, zgodan, crna kosa, cvikeri, guza kao izvajana. Njegove seksi usne su nešto govorile, ali nisam čula šta, od muzike.

Ja sam debela žena, nema potrebe da uvijam to u političku korektnost. I ovo sam naučila: ako si željna ljubavi, prvo moraš da smršaš. I to je to. Žene koje se bore sa kilogramima ne brinu toliko o zdravlju, koliko o potrebi da budu voljene.

U trećem razredu, zvali su me "razrednom prasicom". Smejala sam se, samo da bih imala prijatelje, inače sam duboko patila zbog tog ismevanja. Kada sam napunila 10 godina, otac mi je otimao hranu iz ruku i urlao na mene da ću se pretvoriti u bundevu. U 14. godini, majka mi je rekla da mi se stomak "preliva" preko kupaćeg kostima, tako da sam posle celo leto provela u mojoj sobi. Oduvek sam mrzela svoje telo.

Ali, kada sam srela Borka, bila sam malo mršavija, nekih 20 kila ispod standardnog tereta koji sam nosila. Tako da sam bila malo sigurnija u sebe. Skupila sam nekako hrabrost, prišla sam mu i predstavila se.

Ubrzo smo počeli da se ljubimo i osećala sam se kao da sam osvojila zlato, srebro i bronzu na olimpijadi debelih. Završili smo u njegovom krevetu i imali smo seks. Posle mi je rekao da baš i nisam njegov tip.

- A šta je tebi normalno? - pitala sam ga, i već sam mislila kako je sve pre toga bilo iz sažaljenja.

- Pa, ja volim krupnije žene - odgovorio je - u stvari, MNOGO krupnije žene.

To je izgovorio sasvim normalnim tonom, kao da priča o vremenskoj prognozi. Nije ga bilo sramota.

Ali, JA sam tvoj tip, tužno sam pomislila. Neverovatno, ali u ovom, malo mršavijem izdanju, ja nisam bila sasvim njegov tip.

Počeli smo da se viđamo i uskoro smo bili nerazdvojni. Uskoro sam počela da nabacujem kilograme. Nije on to forsirao, ali bila sam srećna i počela sam ponovo da jedem po mom starom receptu.

Posle šest meseci veze, bila sam opet jako debela, ali mi to nije smetalo - nosila sam haljine sa izrezima. A Borko se hvalio ljudima kako fenomenalno izgledam, mada su oni prevrtali očima.

Što su me ljudi više gledali sa sažaljenjem, to je Borko sve više bivao zaljubljen u mene. Čak je vremenom počelo da mi smeta. On je govorio: "Kako si lepa!" A ja sam čula: "Kako si debela!" Oblačila sam se na osnovu toga. Ono što se njemu sviđa, ja odmah bacim i obučem nešto drugo.

Iako sam postala voljena, nisam se tako osećala, kako je vreme prolazilo - jer, imala sam utisak da to nisam zaslužila.

- Nisam uložila trud, samo se desilo. Ja sam prevarant - govorila sam sebi.

I dalje smo zajedno i volim ga. Ali, uvek ću razmišljati - šta bi se desilo da izgubim sve te silne kilograme i postanem mršava? Da li bi me Borko i tada voleo? Da li sam prokleta, jer mogu da biram između dva zla - da budem standardno lepa, ili da budem najobičniji fetiš za ljude kao što je moj dečko?