НЕ ЗНАМ ДА ЛИ ЈЕ ТО СЕКС ИЛИ ЉУБАВ: Мој дечко се пали на дебеле девојке

Била сам на једној рођенданској журци, када сам угледала Борка, који је ћаскао са слављеником. За таквима као што је он сам патила целог живота: мршав, згодан, црна коса, цвикери, гуза као извајана. Његове секси усне су нешто говориле, али нисам чула шта, од музике.

Ја сам дебела жена, нема потребе да увијам то у политичку коректност. И ово сам научила: ако си жељна љубави, прво мораш да смршаш. И то је то. Жене које се боре са килограмима не брину толико о здрављу, колико о потреби да буду вољене.

У трећем разреду, звали су ме "разредном прасицом". Смејала сам се, само да бих имала пријатеље, иначе сам дубоко патила због тог исмевања. Када сам напунила 10 година, отац ми је отимао храну из руку и урлао на мене да ћу се претворити у бундеву. У 14. години, мајка ми је рекла да ми се стомак "прелива" преко купаћег костима, тако да сам после цело лето провела у мојој соби. Одувек сам мрзела своје тело.

Али, када сам срела Борка, била сам мало мршавија, неких 20 кила испод стандардног терета који сам носила. Тако да сам била мало сигурнија у себе. Скупила сам некако храброст, пришла сам му и представила се.

Убрзо смо почели да се љубимо и осећала сам се као да сам освојила злато, сребро и бронзу на олимпијади дебелих. Завршили смо у његовом кревету и имали смо секс. После ми је рекао да баш и нисам његов тип.

- А шта је теби нормално? - питала сам га, и већ сам мислила како је све пре тога било из сажаљења.

- Па, ја волим крупније жене - одговорио је - у ствари, МНОГО крупније жене.

То је изговорио сасвим нормалним тоном, као да прича о временској прогнози. Није га било срамота.

Али, ЈА сам твој тип, тужно сам помислила. Невероватно, али у овом, мало мршавијем издању, ја нисам била сасвим његов тип.

Почели смо да се виђамо и ускоро смо били нераздвојни. Ускоро сам почела да набацујем килограме. Није он то форсирао, али била сам срећна и почела сам поново да једем по мом старом рецепту.

После шест месеци везе, била сам опет јако дебела, али ми то није сметало - носила сам хаљине са изрезима. А Борко се хвалио људима како феноменално изгледам, мада су они превртали очима.

Што су ме људи више гледали са сажаљењем, то је Борко све више бивао заљубљен у мене. Чак је временом почело да ми смета. Он је говорио: "Како си лепа!" А ја сам чула: "Како си дебела!" Облачила сам се на основу тога. Оно што се њему свиђа, ја одмах бацим и обучем нешто друго.

Иако сам постала вољена, нисам се тако осећала, како је време пролазило - јер, имала сам утисак да то нисам заслужила.

- Нисам уложила труд, само се десило. Ја сам преварант - говорила сам себи.

И даље смо заједно и волим га. Али, увек ћу размишљати - шта би се десило да изгубим све те силне килограме и постанем мршава? Да ли би ме Борко и тада волео? Да ли сам проклета, јер могу да бирам између два зла - да будем стандардно лепа, или да будем најобичнији фетиш за људе као што је мој дечко?