Samo 8.2 % naše DNK je funkcionalno!
Naučnici tvrde da i tih 8.2 % sasvim dovoljno za obavljanje svih funkcija u našem organizmu.
Nedavno su naučnici sa Oksforda sproveli istraživanje koje pokazuje da samo 8.2 % ljudske DNK ( Dezoksiribonukleinska kiselina) igra ulogu u našem organizmu, ostatak je potpuno nefunkcionalan. Ovo istraživanje se drastično razlikuje od poslednjih podataka, objavljenih 2012. godine koji tvrde da 80 % našeg genoma ima neku biohemijsku funkciju.
Ovih dana vladaju prepirke oko toga da li su pomenuti procenti zaista funkcionalni za naš organizam i postavlja se pitanje da li je to malo. Kako lekari objašnjavaju, tih 8.2 % su dovoljni za funkcionisanje organizma.
Kako bi došli do zvaničnih rezultata, tim oksfordskih naučnika je iskoristio proces evolucije kako bi razabrao koje su aktivnosti bitne, a koje ne. Identifikovali su koliko je našeg genoma izbeglo nagomilane promene kroz 100 miliona godina tokom razvoja sisara – a zaključak je da je ta mala količina DNK analize bitna i dovoljna. Oni su koristili kompijuterski pristup kako bi uporedili kompletan DNK niz kod raznih sisara – od miševa, do zečeva, pasa, konja i ljudi. Tokom evolucije ovih vrsta, pojavjuju se mutacije u DNK, te prirodna selekcija suzbija te promene kako bi očuvala taj koristan procenat DNK niza.
Svega 1% ljudskog DNK je bitan za proteine koji obavljaju gotovo sve kritične biološke procese u telu. Ostalih 7% zaslužni su za uključivanje i isključivanje gena koji kodiraju proteine u različito vreme, u skladu sa različitim faktorima i na različitim delovima tela. Nazivaju se kontrolnim i regulacijskim elementima, pa tako postoje i različite vrste tih elemenata.
Pročitajte i:
NOVO ISTRAŽIVANJE: DNK otkriva potencijalne samoubice
VANZEMALJSKI DNK: Naučnici dodali dva slova DNK alfabetu!
"Regulacijski DNK se razvija dinamičnije nego što smo mislili", napominje jedan od istraživača dr Lunter, "ali čak i tako, većina promena u genomu uključuje DNK i nevažne su".
Činjenica je da imamo samo 2.2 % DNK zajednigkog sa miševima, ali ne znači da smo tako različiti, jer je naša osnovna biologija slična. Zato su i miševi uzeti kao dobar eksperimentalni predmet na kojem će dokazati ovaj novootkriveni stav.