Само 8.2 % наше ДНК је функционално!

Недавно су научници са Оксфорда спровели истраживање које показује да само 8.2 % људске ДНК ( Дезоксирибонуклеинска киселина)  игра улогу у нашем организму, остатак је потпуно нефункционалан. Ово истраживање се драстично разликује од последњих података, објављених 2012. године који тврде да 80 % нашег генома има неку биохемијску функцију.

Ових дана владају препирке око тога да ли су поменути проценти заиста функционални за наш организам и поставља се питање да ли је то мало. Како лекари објашњавају, тих 8.2 % су довољни за функционисање организма.

Како би дошли до званичних резултата, тим оксфордских научника је искористио процес еволуције како би разабрао које су активности битне, а које не. Идентификовали су колико је нашег генома избегло нагомилане промене кроз 100 милиона година током развоја сисара – а закључак је да је та мала количина ДНК анализе битна и довољна. Они су користили компијутерски приступ како би упоредили комплетан ДНК низ код разних сисара – од мишева, до зечева, паса, коња и људи. Током еволуције ових врста, појавјују се мутације у ДНК, те природна селекција сузбија те промене како би очувала тај користан проценат ДНК низа.

Свега 1% људског ДНК је битан за протеине који обављају готово све критичне биолошке процесе у телу. Осталих 7% заслужни су за укључивање и искључивање гена који кодирају протеине у различито време, у складу са различитим факторима и на различитим деловима тела. Називају се контролним и регулацијским елементима, па тако постоје и различите врсте тих елемената.

"Регулацијски ДНК се развија динамичније него што смо мислили", напомиње један од истраживача др Лунтер, "али чак и тако, већина промена у геному укључује ДНК и неважне су".

Чињеница је да имамо само 2.2 % ДНК заједнигког са мишевима, али не значи да смо тако различити, јер је наша основна биологија слична. Зато су и мишеви узети као добар експериментални предмет на којем ће доказати овај новооткривени став.