Rečnik sitnih laži
Stvari koje izgovaramo, a ne mislimo.
Svi lažemo, to je činjenica. Pitanje je samo, koliko ćemo dopustiti sebi da izgovaramo laži? Ako one nikoga ne povrede, onda je sve u redu.
Šta mi kažemo je jedno, a šta mislimo je drugo. Pročitajte "rečnik" sitnih laži.
Kažete: "Tvoja mačka je slatka", a mislite koliko mrzite mačke.
Ako se nešto desilo, na primer, pitale ste drugaricu da vam donese haljinu koju ste joj pozajmile jer imate važan sastanak i ona to nije uradila. Kažete joj da ne brine, ali ustvari želite da je ubijete.
Ne želite da idete u grad i izgovarate: "Ne osećam najbolje. Bolje je da ostanem kod kuće", a ustvari ćete gledati seriju "Narandžasta je nova crna" ili maraton "Seks i grada".
Kada kasnite, tu je ono poznato: "Stižem za 5 minuta", a ustvari ste tek izašle iz stana.
Prijateljica vašeg dečka se porodila i otišli ste da vidite bebu. Kao i za svaku kažete da je preslatka, ali su vam zapravo sve bebe iste.
Koleginica sa posla vas je zamolila da uradite nešto jer ona nije stigla. Kažete da završavate, ali ste zaboravile o čemu se radi sve dok ona to nije spomenula.
Neko vas zove, a znate kakav vas razgovor očekuje. Kratko i jasno kažete da ne možete da pričate jer upravo ulazite u prevoz ili auto. Istina je da samo želite da se konverzacija što pre završi.
"Kako se zoveš?" Pitate nekoga za ime, a uopšte vas ne zanima jer ste 100 posto sigurne da ćete opet zaboraviti. "Ivana? Sanja? Ups, Dijana. Izvini."
Ne želite bilo kakvu vezu sa dečkom i kažete ono što uvek kažete kada vam se neko ne sviđa: "Trenutno ne želim ozbiljnu vezu." Želite, ali ne sa njim.
"Mislim da je red da jednom odemo na piće. Sto godina se nismo videle!" Jeste, niste se videle, ali da neka od vas stvarno želi to piće, ona bi pozvala, zar ne? Veća je mogućnost da opet naletite jedna na drugu.
