Verenik me je vozio na sastanke sa dečkom

U vezi sa mojim verenikom Markom sam bila više od tri godine. On je mašinski inženjer, a ja samo skromna recepcionerka. Marko je zaista bio divna osoba, sladak, nežan i velikodušan, pravi dobrica. Praktično, moj najbolji prijatelj. Verovala sam mu i sve sam delila sa njim, sve tajne, snove i moja osećanja; nije postojalo ništa što nisam delila s njim... osim jedne stvari.

Preko prijatelja sam upoznala jednog divnog muškarca. Uh, razvalio me je svojom pojavom. Zoran je bio tamnoput, sa očima poput kučenceta, a od njegovog osmeha žene su se topile. Bio je muzičar,  neposredan i žestok, što me je odmah privuklo. I bilo je obostrano. Jedne večeri mi je prišao i rekao mi je da mašta o meni. Bila sam prilično povučena, pa sam se samo stidljivo nasmejala i okrenula m u leđa. Ali pri kraju večeri, dovoljno sam se ohrabrila, pa smo razmenili telefone i mejlove i dogovorili se da ostanemo u kontaktu. 

Zoran je znao za Marka i nikada nisam tajila da imam verenika i da planiramo venčanje. Kada bismo se povremeno dopisivali, čitao je moje romantične besmislice o Marku i sve ih je odbacivao. Govorio mi je da sam u stvari divlja u srcu, puna strasti i avanturističkog duha, daleko od gluposti kao što je svadba.

Posle nekog vremena, načisto sam poludela od požude za njim. Uspeo je da me ubedi da zaslužujem mnogo više od jednostavnog života koji mi je nudio Marko. Govorio je da će me sigurno učiniti srećnijom od njega. Odlučila sam da proverim tu tvrdnju.

Zoran je živeo na 45 minuta od Marka i mene. Nisam mogla da idem gradskim prevozom do njega i nazad, je bi Marko postao sumnjičav. Zato sam izmislila da idem na časove francuskog jezika, jednom nedeljno i to u kraju u kojem živi Zoran. Kao što sam rekla, on je divan čovek: zato mi je odmah ponudio da me vozi na časove, da se ne mučim u prevozu. Kao i da dođe po mene kada završim sa kursom.

Nikada neću zaboraviti prvi put kada me je Marko vozio da vidim Zorana. Od nervoze i griže savesti me je boleo stomak i preznojavala sam se kao da imam grip. Ionako sam nervozna kada idem na prvi sastanak, a ovo je bilo i suludo – moj šofer je bio moj verenik.

Ostavio me je na 100 metara od ulice u kojoj je živeo Zoran. Kada se Marko odvezao, pozvala sam Zorana da dođe po mene. Otišli smo na večeru i pili smo vino. Ophodio se prema meni kao prema princezi. Bio je senzualan i osećala sam se divno, ali nije to bila ljubav. Jednostavno sam se osećala seksi i privlačno pored njega, zbog pažnje koju mi je pružao.

Veče smo završili sa nezaboravnim poljupcem. Ostala sam bez daha dok smo se ljubili, poludela sam od strasti. Onda sam otišla na mesto gde me je čekao moj verenik u kolima. Bio je presrećan što me vidi i opet sam osetila bol u stomaku.

To se nastavilo sledeće četiri  nedelje. Posle mesec dana, pozvala sam Zorana standardno, a on me je pozvao u njegov stan. Strast koju sam osećala me je gonila da prihvatim poziv.

Zazvonila sam na njegova vrata i on je otvorio. Stajao je isped mene, "obučen" samo u peškir. Zgrabio me je za ruku i povukao unutra, a zatim počeo da me ljubi, kao da je gladan mojih usana. Načisto sam poludela. Zazvonio je moj mobilni i znala sam da zove Marko. Međutim, Zoran je uzeo telefon iz moje ruke i bacio ga u ćošak sobe. Nastavili smo da se ljubimo. Nisam više mogla da kontrolišem svoja osećanja. Sručili smo se na pod i imali smo divlji seks, koji je trajao dugo. Bilo je divlje i žestoko.

Kada je Zoran završio i legao na leđa, bila sam zadihana i rumena od strasti. Razum se vratio. Tada sam shvatila šta sam uradila. Postiđena, skočila sam na noge i počela da se oblačim. Zoran me je pitao šta to radim, ali ja sam samo odmahivala glavom i kada sam navukla cipele, samo sam mahnula rukom i istrčala napolje. Kući sam otišla taksijem.

Marku sam rekla da mi je pozlilo na času francuskog jezika i da sam povraćala. Što nije bilo daleko od istine, jer sam bukvalno dobila temperaturu od stida i griže savesti.

Marko i ja smo u braku već godinu dana. On nema pojma šta sam mu učinila. Ali, Zoran je, što se mene tiče, davno prošla priča, jer zaista svim srcem volim Marka. Požuda je požuda, ali ono što ostaje je prava ljubav. Ipak, ponekad pomislim, šta bi bilo kad bi opet bilo...