Žena sam, mogu sve!

Žena je spremna da stvar uzme u svoje ruke, bez obzira što važi za nežniji pol. U nekim situacijama su jače i spremnije od muškaraca. Kada se setimo priča naših baka sa sela, gde su se iscrpljivale radeći teške fizičke poslove od jutra do mraka, shvatimo da je život današnjih dama mnogo jednostavniji i lakši.

Pranje veša nije bilo jednosatvno, jer su vodu zahvatale iz potoka i nosile nekoliko kilometara kako bi njihov suprug sutradan otišao čist i popeglan na posao. Svako jutro na stolu dočekao bi ga doručak i vruća turska kafa kojom započinje dan. Naše bake su bile super žene koje su san ispunjavale svima, a svoja maštanja zapostavljale. Njihove noge nisu uskakale u vredne cipele u kojima će se osećati kao glumice. Razlog ne leži u tome što to nisu želele, već nisu imale priliku da zemlju crnu kao čemer zamene popločanim putevima.

Njihove krhke ruke su sada izlomljeno granje koje je pretrpelo težinu od pola veka. Prsti su pokretni samo za vunene čarape koje vešto ispletu svojim unucima, koji im ispunjavaju poslednje godine života. Ponekad ta ruka zaluta u novčanik iskrzanih krajeva u kome se nalazi siromašna penzija, ali kada poneki papir pređe u vaše ruke to onda predstavlja pravo bogatstvo.

Život ispunjavaju teški periodi koji donose tugu i bol, ali isto tako jačaju dušu. Njihove životne stranice su pune trenutaka od kojih se ledi krv u žilama, a i u isto vreme poteke suza iz oka. Krhka leđa i nežne ruke su jače od džaka mišića. Zabeleženi momenti pogrbljenih starica govore više od hiljadu reči.