Жена сам, могу све!

Жена је спремна да ствар узме у своје руке, без обзира што важи за нежнији пол. У неким ситуацијама су јаче и спремније од мушкараца. Када се сетимо прича наших бака са села, где су се исцрпљивале радећи тешке физичке послове од јутра до мрака, схватимо да је живот данашњих дама много једноставнији и лакши.

Прање веша није било једносатвно, јер су воду захватале из потока и носиле неколико километара како би њихов супруг сутрадан отишао чист и попеглан на посао. Свако јутро на столу дочекао би га доручак и врућа турска кафа којом започиње дан. Наше баке су биле супер жене које су сан испуњавале свима, а своја маштања запостављале. Њихове ноге нису ускакале у вредне ципеле у којима ће се осећати као глумице. Разлог не лежи у томе што то нису желеле, већ нису имале прилику да земљу црну као чемер замене поплочаним путевима.

Њихове крхке руке су сада изломљено грање које је претрпело тежину од пола века. Прсти су покретни само за вунене чарапе које вешто исплету својим унуцима, који им испуњавају последње године живота. Понекад та рука залута у новчаник искрзаних крајева у коме се налази сиромашна пензија, али када понеки папир пређе у ваше руке то онда представља право богатство.

Живот испуњавају тешки периоди који доносе тугу и бол, али исто тако јачају душу. Њихове животне странице су пуне тренутака од којих се леди крв у жилама, а и у исто време потеке суза из ока. Крхка леђа и нежне руке су јаче од џака мишића. Забележени моменти погрбљених старица говоре више од хиљаду речи.