СВЕТ ВАПИ ЗА ОВИМ ПРОИЗВОДОМ: Најисплативији бизнис будућности је УЗГОЈ ПЕЧУРАКА

Један од најисплативијих бизниса будућности је узгој печурака, од чијег је извоза Србија прошле године зарадила 19 милиона долара. Притом је извоз свежих гљива износио 12,5 милиона, а сувих нешто више од 6 милиона долара.

Највише новца – 6,1 милион долара приходовано је од свеже лисичарке, а затим од шампињона – 4,9 милиона.

Највећи купци српских лисичарки су Немачка, Аустрија и Швајцарска, док је у Русију отишао скоро целокупан извоз шампињона, који је вредео 4,9 милиона долара. У Македонију су пласирани шампињони у вредности од свега 1.000 долара.

Бранислав Узелац ис Асоцијације гљивара каже да у Србији не постоји простор за повећање извоза шумских печурака.

- Сада смо на природној граници извоза шумских печурки и немогуће их је више убрати. У свету је тенденција на производњи гљива, а не на брању самониклих. Све што се произведе може наћи купца јер је у свету већа потражња од понуде печурки. У шампињонима је будућности и шанса за зараду – истиче он и додаје:

- Сировина за производњу шампињона је компост кји се добија од стајског ђубрива, кога захваљујући сточарству има. Буковача може да се гаји на било ком лингоцелулозном, материјалу, пиљевини, слами, дрвеним опиљцима, иверју, на крпама, на папиру. То је исплатив бизнис, али мора да се уложи доста новца. Одгајалиште не сме да буде мање од 200 квадрата да би било исплативо, а за његово подизање потребно је уложити најмање 10.000 евра – каже Узелац.

Он додаје, да пре него што се упусте у производњу печурака, произвођачи треба да нађу купце, да им извоз и зарада не би зависили од других.

- Мораће да имају своје хладњаче или прераду. Зарада би била значајно већа када не би извозили сировину већ готове производе, попут парадајз соса од печурака, маринираних печурака и слично – каже Узелац и додаје да су суве гљиве берзанска роба која се извози када је цена већа.