Ово је осам највећих страхова студената из унутрашњости - пети је више него тужан

Велики је број изазова са којима се ти људи суочавају доласком у Београд. Обавезе на факултету, мењање стана, промена окружења, раздвојеност од породице, мењање навика, највећи су страхови студената из унутрашњости. Уколико сте и ви међу њима онда знате о чему причамо, а ако нисте онда треба да видите зашто имате више среће од ваших колега који нису из Београда.

Новац

Мањак новца је проблем већине студената без обзира да ли су из Београда или нису. Међутим, новац је мало већи проблем за студенте из унутрашњости јер поред новца за школарине, књиге, треба издвојити и новац за смештај и остале егзистенцијалне ствари. Велики број студената зато је принуђен да истовремено ради и студира што је јако тешко и тражи велику енергију и одрицања. Недостатак новца сигурно је један од највећих страхова студената из унутрашњости те је самим тим притисак на њих много већи него код других.

Ново окружење

Раздвојеност од родитеља, породице и пријатеља велики је стрес за сваког студента који дође у Београд. Да ли ће се и како адаптирати на ново окружење латентни је страх сваког младог човека који дође у српску престоницу. Упознавање са новим окружењем носи са собом доста изазова које студенти морају да победе како би “опстали” у великом граду.

Спремање хране

Док живимо са родитељима о већини егзистенцијалних ствари, они брину. Храна, спремање куће, набавка различитих потрепштина за стан/кућу, чишћење, пеглање, прање веша, све су то ствари о којима ћете сада морати ви да бринете ако напустите родитељски кров над главом и започнете самосталан живот. За студенте који дођу у Београд ово је сигурно једна од „највећих“ мука. Како сада преузети толике обавезе на себе?

Потрага за станом 

Живот у Београду је прилично скуп, а посебно ако сте из унутрашњости и треба да јурите стан и цимере са којима ћете живети. Потрага за одговарајућим станом, честе селидбе, комуникација са власницима, могу бити веома стресни и напорни. 

Усамљеност

Страх од усамљености због раздвојености од породице и пријатеља сигурно је један од највећих страхова студената из унутрашњости. Студентима који имају пријетеље и познанике у Београду много је лакше јер имају неког „свог“. За оне  који не познају никога и тек треба да стичу нове пријатеље, усамљеност може бити један од највећих страхова, а уједно један од најопаснијих који може одвести у депресију.

Страх од неуспеха

Да ли ћу имати довољан број бодова да упишем следећу годину? Да ли ћу упасти на буџет? Шта ако не успем, онда морам да се вратим кући? Ово су сигурно најучесталија питања која студенти из унутрашњости постављају себи сваки дан. Страх да неће „успети“, да ће изневерити родитеље константно је присутан и сугурно је највећи страх.

Адаптираност на град

Нови град, нови људи, другачије навике, превоз, све је много сложеније и веће када се из мањег места преселите у Београд. Треба много стрепљења и времена да се навикнете на темпо једног милионског града. За студенте из унутрашњости све ово може бити веома напорно и стресно, почевши од навикавања на градски превоз, гужве у саобраћају и много бржи животни темпо.

Мењање навика 

Када променимо окружење, кров над главом, то са собом вуче већу одговорност али и чињеницу да морамо да кренемо да мењамо неке навике. Када смо живели са родитељима имали смо своју собу, где смо могли да се осамимо, слушамо гласно музику, учимо наглас...Када кренемо да живимо сами или са цимеримо, принуђени смо да мењамо своје дојучерашње навике, морамо бити обазривији и више пазити на друге. Све ово може бити јако напорно јер се навике споро и тешко мењају.