У Београду се налази књига од ЉУДСКИХ КОСТИЈУ: Чаробан и у исти мах бизаран музеј налази се у срцу Србије
Већина београдских знаменитости и музеја се налазе у центру града, како би били што доступнији Београђанима и туристима
Међутим, један од њих, по много чему несвакидашњи, налази се у насељу Бањица, у мирном и зеленом, готово идиличном окружењу.
ЦЕЛА ГЕНЕРАЦИЈА УГРОЖЕНА: Дечији психолог указује на последице одрастања у условима пандемије КОВИДА
РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ: Општина Мионица потписала Меморандум о едукативној сарадњи
НОВИНЕ У ШКОЛСТВУ: Нови правилник о ЕКСКУРЗИЈИ, само ће једна група ђака моћи у иностранство!
У питању је Музеј књиге и путовања – чаробно место у којем сваки део света има своју просторију, пуну књига и предмета који га најбоље описују.
Кућа у којој се налази музеј припада породици Лазић, која се већ 9 генерација бави прикупљањем књига. Овај музеј је основало удружење “Адлигат”, невладино и непрофитно удружење које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње.
О свему се стара директор ове установе Виктор Лазић, оснивач удружења Адлигат, адвокат, писац и светски путник.
– Музеј књиге и путовања је осмишљен тако да представља цео свет путем књига, са фокусом на књигу, и показује један необичан развој књиге у различитим земљама и народима, на којим све материјалима је човек имао порив да исписује своје знање и да га преноси на следеће генерације. И онда схватите да вам заправо све предрасуде падају у воду – сви ми мислимо да знамо шта је то књига, а заправо већина људи нема појма. И то видите када прођете овим музејом – говори Лазић.
– Рецимо, књига од пиринча је направљена у Кини зато што је тамо највећи страх у животу да човек остане гладан. Велики страх богатих породица јесте да ће доћи до неког преврата или промене, и да ће их стићи она јеврејска "дабогда имао па немао", па да преко ноћи остану гладни. Само богата породица може да има велику библиотеку, и ако своје књиге прави од пиринча онда ће уједно имати и складиште хране. Ту се додају неки зачини, то се разложи и претвори у кашу. Ја сам и пробао то, није уопште укусно, али је врло згодно – говори он.
– Као антипод тој књизи обично излажемо књигу са Тајланда која је одмах испод, од слоновог измета. Међутим, ту постоји наравно посебна прича зато што је слон на Тајланду домаћа животиња. Дакле, као што ми чувамо псе и мачке они чувају своје слониће, али ако желиш да имаш слона за домаћу животињу суочићеш се са неким проблемима које немаш ако изабереш пса или мачку. Први проблем је што слон много иде у тоалет, толико да затрпа свог власника изметом. У дивљини слон је номад, стално се креће и научници мисле да је то један од разлога, јер када би био статичан он би се затрпао изметом – објаснио је.
– Међутим, Тајланђани су пронашли начин како да то регулишу. Прво, наравно, ђубре земљу, и све што ми радимо. Код њих је слон вегетаријанац и у његовом измету има много целулозе, тако да је погодан за израду папира. Није то баш најквалитетнији папир који постоји, и није он баш ни много згодан за штампу, тако да највише користе за свеске и албуме, нотесе, за све такве ствари, али повремено штампају и књиге.
Књиге од штапића од бамбуса
– То су заправо конфуцијански молитвеници. Има их и у облику лепезе, што је јако често у земљама око појаса Екватора, јер тамо нема клима уређаја, који су скупи, а и постоји тек последњих деценија. Стога је логично да књига буде направљена тако да можеш самом књигом да се охладиш док читаш молитве у храму, или слично.
– Заблуда је да су све књиге написане за писмене људе – овде имамо једну књигу која је за неписмене. У Бурми и Мјанмару је висок степен неписмености због компликованог писма, нису имали нашег Вука Караџића, али су зато смислили да монашке приче праве у форми стрипа, тако да и неписмен човек може да прочита књигу.
Виктор је објаснио и да је заблуда да су све књиге намењене читању. Како наводи, неке књиге се чувају као амајлије и носе се око надлактице.
– Међутим, највредније књиге су од фетуса оваца – објашњава Виктор.
– Они, наравно, не убијају овцу да би извадили нерођено јагње, већ када селе стада са једне испаше на другу догађа се да бремените овце изгубе плод, па они тај плод покупе. Он је мали, па не могу да се праве велике књиге, али то је најмекша и најквалитетнија кожа и од ње се праве минијатурне књиге. Најславнији владар Етиопије је био Хајле Селасије, који је био у Београду, а за ту његову посету је везана једна анегдота. Наиме, комунисти нису знали како да поздраве великог пријатеља и брата, па су га ословили са „друже царе“. Ево и посвете Хајлеа Селасија шефу Титовог кабинета – испричао је Виктор.
Поред свих ових књига посебно место заузима и једна која је написана на најквалитетнијој кинеској свили, и то не било која. У питању је једна од најстаријих војних књига на свету, која се и данас проучава, не само у војне сврхе већ и ради разраде пословне стратегије – "Умеће ратовања" од Сун Цуа.
– Једна од значајнијих књига у збирци је реплика прве повеље о људским правима на свету. Она је јако значајна јер има јако мали број реплика, које су урађене поводом прославе 2.500 година монархије у Персији – објашњава Виктор.
Најмање књига у збирци
– Најмања књига у збирци је велика само 3,5 милиметра, штампао ју је Музеј Гутенберга у Мајнцу, и унутра су Давидови псалми. Може да се чита уз помоћ лупе. Била је најмања књига на свету када је направљена, али су Јапанци направили мању, која уопште није видљива голим оком. Имамо и 16 књига класичне књижевности Јерменије које са све полицом стају у џеп, а чак су читљиве голим оком, као и будистичке минијатурне књиге – завршава причу наш домаћин и водич.
