БИЗНИС КОЈИ ТРАЈЕ СКОРО ЦЕО ВЕК: Породица Ковач једна је од ретких у Новом Саду која и даље чува стари занат
У нека старија времена, занатлије су биле омиљене међу грађанима. Ручно направљени материјали, одећа, обућа и аксесоари били су нешто што је људе разликовало, а понегде су чак били и статусни симбол.
Данас, занатлија је све мање. У неким малим местима и селима опстају као породични бизнис, али у градовима ретко где можемо наићи на ручно прављене предмете и радње које датирају из прошлог века.
НОВО ПРАВИЛО, НОВИ ТРОШАК! Фискална каса добија помоћника од 500 евра: Ново решење захтева и интернет
УКОЛИКО ИДЕТЕ НА РАЗГОВОР ЗА ПОСАО ОВО МОРАТЕ ЗНАТИ: Кандидат никада не треба да постави ова ТРИ ПИТАЊА
ПОСАО ОД КОЈЕГ СЕ НЕКАДА ЗАРАЂИВАЛА ДИРЕКТОРСКА ПЛАТА! Чика Ђорђе жали што нема наследника и вољан је да га научи све (ФОТО)
Међутим, Поштанска улица у Новом Саду и даље чува дух старог времена, а врата неких занатских радњи и даље су отворена за купце. Једна од њих је и радња "Капе и Шешири Ковач" која чува своју традицију скоро читав век. Кроз њу су прошли многи цењени људи, а за њихове радове зна скоро сваки Новосађанин.
Како каже Ана Филиповић, која тренутно држи ову малу продавницу, бизнис је започео још давне 1927. године у рукама њеног деде.
- Радња је основана 1927. и основао ју је мој деда Стеван Ковач, наставио је мој отац, а ја сам преузела посао 2002. када је отац умро. Од самог оснивања радња ради без прекида - наводи она за наш портал.
Ана објашњава да овај посао има своје дражи и лепоте, међутим од њега се данас тешко живи.
- Од овог заната се не може живети, него се преживљава. То је сад има – сад нема. Зависи много од времена, занат се свео на само две сезоне летња и зимска, а некада је било и пролеће и јесен, међутим сада тога нема. Ако буде нека зима онда је мало боље, прода се која капица више, шеширић... Све је то веома слабо. Роба коју увозимо је доста скупа, гледамо да буде квалитетно и да дајемо гаранцију и тако некако и опстајемо. Сналазим се, али мора тако - прича нам власница ове радње.
Ана шешире прави сама, а каже да је сваки модел посебан на себи својствен начин, као и да се посебно и према мерама прави за сваку особу. Са друге стране, капе наручује сезонски и шију их радници из Србије.
Када је у питању продужетак бизниса, прибојава се да ће се традиција с колена на колено завршити на њој, јер су деца у потпуно другачијим и модернијим професијама.
- Имам две ћерке које су у скроз другим областима, једна је лекар а друга живи у Суботици. Унуци су и даље млади. Жао ми је да се традиција прекине јер сте свој газда и то је једна од чари овог посла. Имате своје сталне муштерије, људи се враћају долазе унуци купуију за деде, па купе и себи. Има у овом послу неке дражи, могло би да се иновира и да буде боље и приступачније младима. Неко млађи би вероватно могао да организује интернет продаје али ја све теже са тим баратам. Имам и зетове, па ако неко данас-сутра буде хтео било би лепо очувати бизнис - каже Ана за портал Србија Данас.
Ана додаје да не зна када ће напустити радњу и да ће можда као и већина занатлија у њој остати до дубоке старости. Како наводи, још увек користи калупе које је и њен отац користио, а своју производњу је прилагодила и млађим генерацијама.
- Стари дрвени калупи су ми остали од оца и на њима и радим, Сваки калуп је један модел, имамо различитих шешира, за сваког по нешто. Правимо и модерне шешире који се сада носе, али и ловачке и федора моделе. Сваки шешир има неку своју причу, али је најбитније да је материал добар, као на пример зечија длака. Међутим, она је много скупа и ти шешири коштају 7.500 хиљада, а материал се посебно набавља из Италије и Немачке. Ипак, када се направи тако нешто то је квалитетно и дуго траје - закључује ова предузетница.
Ана наводи да је веома поносна јер многи цењени људи знају за њихов породични бизнис, па тако на зиду чува и фотографију Радета Шербеџије који је управо овде пазарио.
Зак рај, власница каже да највећу сентименталну вредност има Кутак посвећен њеном деди, као и један калуп који се користи од давних времена, а и даље се чува у овој породичној занатској радњи.
