Нико неће да ради на српским њивама: Цене на пијацама скочиле јер НЕМА БЕРАЧА

Због масовног одласка младих у иностранство ратари и воћари из године у годину све теже налазе бераче, па да би убрали род морају даноноћно да раде сами, организју мобе или да плаћају дневнице како би намамили бесполсене да беру како им род не би пропао.

Повећани тршкови бербе за последицу имају веће цене воћа и поврћа за најмање 10 одсто, што највише по џепу осете крајни купци на пијацама.

Нинослав Миљковић, председник удружења произвођача јагода и другог воћа Јагода из Гредетина, каже да мањак берача није проблем само у Србији, али да српске пољопривреднике погађа највише.

- У Србији је дневница 20 евра, па берачи одлазе у Италију, где могу да добију пет до 10 евра на сат, или у Холандију, где је сатница 15 евра. За разлику од некадашњих, у Србији су домаћинства данас мала, па на селу има мало људи који би радили на свом имању, а неко други неће тешке послове јер смо се одвикли да радимо. Многи због мањка радне снаге напуштају производњу индустријских јагода и иду на стоне сорте јер су крупније. Кад би пољопривредници све трошкове ставили на оловку, многи би одмах угасили производњу.

Мирослав Киш, председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника каже да ниједан домаћин неће дозволити да род пропадне.

- Браће сами дању и ноћу, или ће платити већу дневницу да се род обере. Све се своди да је сигурно само оно што можеш сам да урадиш. Берач ради два-три дана, узме више пара и више се не појави. Шта му можеш, ништа. Нема начина да се неко натера да ради ако неће. Ко хоће да ради, он по правилу већ има свој посао и не чека да иде у надницу да буде сезонски радник. То је тако увек. Мањак берача поскупљује бербу за 10 одсто, а то призвођачи онда укалкулишу у цену производа - каже Киш и додаје да берачи на сат могу да зараде 200 до 300 динара, зависно од тога да ли су им плаћени храна и путни трошкови.