ОНИ ДОЛАЗЕ: Ово је ТОП ПЕТ послова које ће у будућности заменити РОБОТИ
Да ли је дошло време да замене људе?
Канцеларијски службеници, возачи, администратори у здравству, кројачи, па чак и конобари. Ово су занимања која би у наредних десет година врло лако могла да буду избрисана са листе послова и где би људе могли да замене роботи.
Крај за шљивовицу? Шумадинци решили да традиционалну српску ракију од шљива замене ОВИМ ВОЋЕМ
ВРАТИО СЕ НА ДЕДОВИНУ! Научник Душан (30) гаји козе и поврће, ужива у миру, а његову ПОРУКУ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈТЕ (ФОТО)
Да ли је ово посао из снова? Милионер расписао конкурс за асистента на путовању (ФОТО)
Александар Влаховић, економиста и бивши министар за привреду и приватизацију, поручио је пре два дана да ће свет, па тако и Србија, врло брзо да се суоче са новим трендом на тржишту рада. Како је оценио, 400 милиона постојећих послова нестаће до 2030. године, а више од 260 милиона људи, или око 9 одсто радника радиће неке нове послове који данас не постоје.
Роботи би могли да буду присутнији у трговини, угоститељству, саобраћају и пољопривреди. Развојем технологије без посла би могли да остану радници на простим, мануелним пословима, као и у центрима за логистику. Такође, машине које покреће вештачка интелигенција могле би заменити возаче, проценитеље осигурања, брокере, запослене у кадровским службама...
- Међу пословима који нестају су и физички тешки и захтевни послови, они где је потребно заштитити људе, попут варилаца. Нестаће и послови на прикупљању и обради података, јер то сада боље раде машине, као и обични секретарски послови - каже Светлана Кисић са Економског института и и додаје да ће променама највише бити изложен средње образовани кадар.
Сматра се да ће ово занимање можда претрпети и највећу промену, јер је извесно да ће људе у канцеларијама заменити машине. Вероватноћа аутоматизације њиховог посла је чак 96 одсто, па је зато очекивано да ће бити у потпуности замењени. Разлог је што су ти послови толико разноврсни да би се klasifikovalli у било коју конкретну службену професију, а која захтева познавање канцеларијског система .
Све бржим развојем аутономних возила, поготово камиона и аутобуса, биће и све мања потреба за возачима било путника или робе. Иако није извесно колико времена ће проћи до потпуног укључивања самовозећих возила у редован саобраћај, све је реалнији сценарио да ће возачи морати да се преквалификују и размишљају о новом занимању. У Паризу су, рецимо, већ аутоматизоване линије метроа број 14 и 1 и оне немају возача. У мају ове године, електрични камион без возача први пут је превезао и испоручио робу из индустријске зоне Љунгарум до шведског града Јончепинга. Такође, самовозећи електрични камион "Вера" почео је да се користи за транспорт терета у луци у Гетеборгу. Овај камион нема возачку кабину, јер је опремљен системом за аутономну вожњу.
Вероватноћа аутоматизације овог занимања је чак 94 одсто, па можемо очекивати да нам у некој скоријој или даљој будућности поручену храну и пиће доноси неки нови Р2Д2, популарни робот из Лукасовог серијала "Ратови звезда", који разуме људски говор.
За разлику од медицинских сестара које су директно задужене за негу пацијената, особље које се бави планирањем, усмеравањем, координацијом медицинских и здравствених услуга у болницама, односно административним пословима, такође би врло брзо могли да буду замењи машинама, односно вештачком интелигенцијом.
Иако ће одређене активности бити тешко заменити, попут шивења гардеробе по мери или прекрајања и поправке старе одеће, стручњаци сматрају да ће већи део процеса креирања одевних предмета убудуће обављати машине, па је и проценат могуће аутоматизације чак 84 одсто.
Према анализи међународне консултантске куће McKinsey о очекивањима на тржишту рада до 2030. године, процењује да ће до 2022. године 48 одсто основних вештина, за било који посао, морати да се надогради.
Сматра се да ће до 365 милиона људи морати да се доквалификује или да промени занимање да би се прилагодило пословима будућности, а у зависности од темпа технолошког развоја настаће можда и свих 890 милиона нових послова.
- Дакле, послова ће бити више него незапослених, само је питање да ли ће радна снага бити прилагођена томе - објашњава Кисић са Економског института.
Она каже да је овде реч о глобалним трендовима, али да се трендови увек преливају, само је питање у којој мери ће Србија пратити савремене токове, а то зависи од нашег образовног система. Према њеним речима, земље које се не укључе осетиће негативан ефекат, јер неће моћи да буду иновативне, самим тим ни конкурентне, па не могу да учествују у подели глобалног колача.
С друге стране, послови који опстају и развијају се биће они за чије се обављање траже когнитивне способности, попут анализе великих скупова информација, критичког размишљања, креативности, лидерских вештина, као и послови где је важна емпатија.
- Према тој анализи, закључак је да медицинске сестре које негују пацијенте не би требало да буду угрожене - истиче она.
У будућности ће бити тражена високо развијена технолошка знања, односно висок ниво информатичких способности за све послове, а по индустријама – биће тражени послови у индустрији неге, пошто ће због генералног старења популације бити потребно да неко води рачуна о старијим људима, затим у индустрији туризма и забаве, јер се очекује да ће расти доходак па ће то омогућити људима да више путују и забављају се, као и у одређеним областима грађевинарства.
НОВА ИНВЕСТИЦИЈА У СРБИЈИ: Гради се фабрика у Свилајнцу, посао за 100 људи!
Душан је отпочео ОРГАНСКУ ПРОИЗВОДЊУ ОВОГ ПОВРЋА, а сада убира СЛАДАК ПРОФИТ уз мало труда и воље!
ОДЛИЧНА ЗАРАДА БЕЗ МНОГО МУКЕ: Ова биљка доноси добар новац, али се у Србији слабо узгаја
ЗБОГ ИНСТАГРАМА сада постоји НАЈБИЗАРНИЈЕ занимање, реч је о "ПЛАШИТЕЉУ ГОЛУБОВА"
РАДНА МЕСТА ЗА ЈОШ 1.200 РАДНИКА: Фински произвођач каблова шири пословање у Србији