Српски ђаци хрле у ОВЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ: Уколико их завршите посао је сигуран, а плате су високе

Интересовање ученика за упис у средње школе показује да последњих година влада права помама за стручним школама после којих свршени матуранти могу брзо да се запосле и да добро зараде. Популарне су Ваздухопловна академија Београд, електротехничке школе, медицинске школе, угоститељско-туристичка… од којих на поједине смерове конкурише од три до девет ученика по једном месту.

Нема им премца! Одушевиће вас УСЛОВ који ОВА компанија има при запошљавању!

Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа, убедљиво највеће интересовање је за упис на “Ваздухопловну академију Београд” где су популарни смерови за безбедност, авио-механичара и за ракетни систем за која конкурише девет кандидата на једно место.

ПОКЛАЊА велику КУЋУ у Београду, ово је ЈЕДИНИ УСЛОВ да је добијете!

– Основни мотив за толико интересовање је брз долазак до радног места и код нас и у земљама Западне Европе и новчани стимуланс. Ваздухопловна школа је посебно атрактивна јер је то код нас једина школа са лиценцом, односно има признату диплому у Европи – објашњава Антић.

Директор поменуте академије др Горан Цвијовић потврдио је да је из године у годину све више кандидата и да ће ове године примити 192 ученика.

– Ваздухопловство је само по себи атрактивно. Друго, нуди перспективност запошљавања због добрих плата и могућег наставка школовања. Оно што је такође предност је што радимо по дуалним системима, а  ми смо уговорима са “ЈАТ техником”, “Ер Србијом”, Аеродромом “Никола Тесла” и са Министарством одбране обезбедили праксу, после који се многи надају да ће се баш ту и запослити – каже Цвијовић.

Вођени истим мотивом, ученици радо уписују и медицинску школу, а највише смерове за медицинску сестру, физијатријског или фармацеутског техничара са којима могу да, како каже Антић, добро зараде радећи у старачким домовима и бањама по Немачкој, Швајцарској и Аустрији.

– Највећи број деце је прошле године конкурисао за медицинске сестре. У неким деловима Србије, попут Ниша, Лесковца и Ћуприје је толико популарна да је тамо за упис чак потребније више бодова него за упис медицинске школе у Београду (90:78).

С’ обзиром на све бржи развој информационих технологија, најмање изненађење је помама за уписом у Електротехничку школу “Никола Тесла” где се прошле године пријавило пет пута више ђака од броја оних које школа може да прими. Тек нешто мање је интересовање за смерове администратор мреже и техничар рачунара.

Директор школе која носи назив по једном од највећих српских научника Бранко Суботић, каже да је и ове године било пуно родитеља који су са децом долазили да се распитају око уписа и да су прошле године тај смер уписивали само вуковци. Министарство просвете им је из тог разлога дозволило да на тај смер упишу још једно одељење.

– После првог уписног рока прошле године, пристигло ми је још 70 молби ученика који су желели да пређу код нас у школу. Верујем да је разлог томе што многе фабрике и фирме не раде, а као инжењери и програмери они могу да добију почену плату већ од 1.200, 1.300 евра – истиче Суботић.

Трећи степен поново “на цени”

Некада су занате, односно смерове 3. степена уписивали најлошији ђаци и била је срамота завршити само то, а сада су смерови за куваре, масере и фризере популарнији од гимназија, наводи Антић из Форума средњих стручних школа.

Са развојем туризма у нашој земљи, порастао је и интерес наше деце да раде у том сектору, па је у последњој деценији интересовање за Угоститељско-туристичку школу значајно порасло, каже директор школе Сенка Пантић.

– На смеровима кувар и кулинарски техничар је највећа гужва, а примамо тек 30 кувара и 60 кулинарских техничара. Кад заврше за кувара, ако нигде другде, оду на приморје и тамо нађу посао. Конобари исто лако долазе до посла – наглашава Пантић.

Међу четворогодишњим занимањима, много је оних који би волели да раде као економсити, банкари, финансијски аналитичари и у администрацији.

– Економска и правно-биротехничка школа је на трећем месту по тражености. За административног и финансијског техничара пријави се трипут више ученика од потребног броја – тврди Антић.

Ако је судити по званичним резултатима статистике, не уписују се ђаци у одређене школе без разлога.

Подаци Републичког завода за статистику из марта ове године показују следеће просечне зараде:

•  Финансијска делатност и сектор осигурања 121.485 динара
•  Иновационе и техничке делатности 106.656 – динара
•  Ваздухопловни техничар – од 80.000 до 100.000 динара (незваничан податак)
•  Здравствена и социјална заштита – 59.880 динара
•  Административне и помоћне услужне делатности – 52.808 динара