ЧЕЛИЧНА ЕКОНОМИЈА СРБИЈЕ! Отпорнија на корона кризу од Немачке: Одговор се крије у четири разлога
Своје прогнозе побољшао је и Међународни монетарни фонд (MMF) који сада каже да би Србија 2020. годину требало да заврши са падом привреде од минус 1,5 одсто
Према најновијим економским прогнозама Европске комисије, Србија ће у 2020. години остварити најмањи пад БДП-а у односу на све државе чланице ЕУ и земље региона Западног Балкана. Предвиђени пад за нашу земљу до краја 2020. године је 1,8 процената, што је побољшање у односу на пролећну прогнозу, а за 2021. Комисија за Србију предвиђа раст од 4,8 процената БДП, док се у 2022. години очекује раст од 3,8 одсто БДП.
ПОЖУРИТЕ! Остало је мало времена: За КОВИД КРЕДИТЕ захтеви још само два дана
ПОВЕЋАН ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ: Грађани ће морати да издвоје више новца за даџбине на непокретности, ево и колико
Какав је статус криптовалута у Србији? Унија послодаваца Србије изнела захтеве!
Своје прогнозе побољшао је и Међународни монетарни фонд (MMF) који сада каже да би Србија 2020. годину требало да заврши са падом привреде од минус 1,5 одсто, а не минус 2,5 процената, како је предвидео у извештају објављеном раније.
Ови резултати су знатно бољи од водећих европских привреда, па и од најјаче европске економије - Немачке, којој Европска комисија предвиђа пад од 5,6 одсто, а ММФ минус од 6 процената.
Како је могуће да се српска економија показала отпорнијом на корона кризу од немачке, француске или швајцарске привреде и шта заправо стоји иза процена водећих међународних институција да ће Србија из пандемије изаћи са далеко мањим падом него многе развијене европске земље? Укратко, одговор се крије у четири разлога.
Анализе говоре да су најбитнији фактори због којих ударац корона кризе у Србији на крају неће бити толико јак управо они због којих наша економија тренутно није јача.
На пример, чињеница да се не ослањамо превише на туристички сектор, попут Грчке, Хрватске или Цне Горе хде је због удара на туризам сваки трећи радник остао без посла, затим податак да пољопривреда чини значајан део српског БДП-а, те да нисмо толико извозно отворени попут многих западних земаља и да имамо стандард какав имамо, одговор је на питање које се ових дана често поставља међу грађанима када чују да ћемо кроз корону проћи боље многих развијених економија Европе.
Иван Николић из Економског института сматра да је један од фактора због којих би српска привреда могла да прође боље од других боља полазна основа, у смислу уравнотеженије економије и активније економске политике. Он наводи да смо у ову кризу ушли са суфицитом и пристојним нивоом задужености, као и ниским уделом краткорочног дуга, али каже да има још тога.
Рецимо, Николић сматра да је значајан фактор који утиче на отпорност српске економије у корона кризи структура наше привреде која се, за разлику од неких развијенијих земаља које ће бити значајно погођене кризом, не ослања толико на услужно-сервисни сектор.
- Туризам, угоститељство, хотелијерство нису толико заступљени у нашој економији, па чак и шире схваћене услуге попут креативних индустрија или забаве. Све то је јако изражено у западним економијама. Посебно је ту битан туризам, који је јако значајан у Хрватској, Грчкој, осталим медитеранским земљама, где тај пад неће моћи да се надокнади и велико је питање када ће се опоравити. Мислим да ће претрпети значајне структурне промене - сматра Николић.
Учешће пољопривредне производње у БДП-у Србије током последњих година креће се између 6 и 7 процената, што је дупло више него у неким новим чланицама ЕУ из централне и источне Европе. Пољопривреда у европским земљама које се карактеришу високопродуктивном производњом, као што су Холандија, Данска или Француска, учествује са мање од 2 процента у БДП-у.
И то је један од фактора који утиче на очекивано кретање наше привреде, јер је ова грана, која више зависи од временских прилика него од глобалне економије, један од плусева у нашем крајњем билансу.
Према подацима Светске банке, ниво економске отворености, који се мери вредношћу спољне трговине у БДП-у, у Србији је претходних година био нешто нижи од европског просека. Ипак, како наводи Иван Николић, Србија можда није у самом европском врху по отворености економије, али наша позиција није занемарљива.
- Мало је економија у Европи које су отвореније, односно мало оних које у робној размени имају већи удео извоза од Србије. Ту су се ствари битно промениле у односу на период пре 2012. године. Извоз робе и услуга је више него удвостручен и сада чини више од 50 одсто нашег БДП-а. Већи удео имају можда Чешка и Словенија - истиче Николић.
Економски резултати последњих година показују позитиван смер српске привреде, животни стандар наших грађана расте, сваке године држава повећава и пензије и плате у јавном сектору, смањује се незапосленост...али животни стандард грађана ипак још увек није на нивоу развијених земаља Западне Европе. Ово је још један од разлога због којих ћемо кроз корона кризу можда проћи са мање огреботина од економија еврозоне.
Након што је низ влада у Европи почетком новембра појачао епидемиолошке мере, па су се неке земље практично вратиле модификованим lockdown политикама, група 18 угледних европских економиста прогнозирала је еврозони пад економија у четвртом кварталу од -2,3 одсто. Тиме ће бити прекинут период снажног привредног опоравка еврозоне након рецесије изазване пандемијом.
Посматрајући регион, Црна Гора се рецимо, суочила са историјским падом бруто домаћег производа од 20,2 одсто, што је трећи најдубљи пад неке економије у Европи у другом кварталу. Процена одлазеће владе била је да ће БДП у овој години пасти за 6,8 одсто, а сада је извесно да ће пад бити далеко већи.
Министар финансија Хрватске изнео је предвиђање да би та земља ниво БДП из 2019. могла да достигне почетком 2023.
