МАЊИ БУЏЕТ НЕГО ПРЕ! Одржавање Олимпијских игара у Токију на танком леду
Олимпијске игре у Токију биће одржане од 23. јула до 8. августа, јер упркос порасту броја оболелих од корона вируса у Јапану, званичници не намеравају да откажу ову важну спортску манифестацију.
Иако су чекали на организацију летњих Олимпијских игара пуних 56 година, Јапанцима се није дало да реализују ово такмичење у јулу 2020. године (тада је првобитно планирано), те су одлучили, уз наду да ће Covid-19 попустити или чак нестати, да то покушају ове године. Међународни олимпијски комитет дао им је пуну подршку у томе. Земља излазећег Сунца је до данас била домаћин спортистима из целог света три пута, организовали су летње ОИ у Токију 1964. године, и зимске ОИ у Сапору 1972. и Нагану 1998. Требало је да се такмичење одржи и 1940. године у Токију, али Други светски рат је то пореметио.
ДЕЛФИНИ ПОЧИЊУ "ОПЕРАЦИЈУ ТОКИО": Ово је Савићев СПИСАК за Олимпијске игре!
СИРТАКИ ЗАГАРАНТОВАН: Грчка са моћним именима напада Олимпијске игре
Како год да је, одбројавање до почетка Игара се наставља, али веома лако се може десити да се спортисти такмиче у условима „ванредног стања“. Влада премијера Јошихиде Шуга (Yoshihide Суга) не одустаје од тога да Токио 14 дана буде центар спортског света, а Међународни олимпијски комитет подржава одржавање најишчекиванијег спортског догађаја на сваке четири године.
Улог у одржавање Олимпијских игара је огроман, мери се у милијардама долара. Covid-19 је погоршао глобалну економску ситуацију, финансијски шокови су се ређали широм света, а јапанска Влада је објавила крајем новембра прошле године да је њихова земља изашла из 12-то месечне рецесије, и забележила привредни раст од 21,4 одсто у односу на 2019. годину. Ипак, Јапан је у првом кварталу ове године забележио пад БДП од 5,1 одсто, о чему је писао и Biznis.rs.
Цена игара разумљива за време пандемије
Пре одлагања прошле године трошкови за организацију Игара у Токију износили су 13 милијарди долара (1,35 трилиона јена), да би због пандемије било издвојено додатних 1,9 милијарди долара (200 милијарди јена).
Поређења ради, претходне летње ОИ у Рију де Жанеиру вределе су око 13,2 милијарде долара.
Међународном олимпијском комитету је веома стало да се одрже игре у Токију, те су се сложили са одлуком да се у додатне трошкове одлагања ОИ укључе плате свим ангажованим на овом великом пројекту, као и примена новог система за рефундирање карата, али не и увођење мера за спречавање ширења корона вируса, пренео је Реутерс.
Јапански естаблишмент не брине здравље људи широм света, већ економски утицај на велике послове услед евентуалног отказивања ОИ. Блоомберг је писао да би коначно отказивање овог такмичења умањило економски раст Јапана у текућој години, и да би директни губици износили 16,4 милијарде долара односно 1,8 трилиона јена. Поређења ради, то је скоро трећина средстава које Јапан издваја у буџету за војску, који је у децембру прошле године износио 51,7 милијарди долара, то јест 5,34 трилиона јена.
Добити организацију Олимпијских игара је мач са две оштрице у време великих економских турбуленција. Добар пример за то је Грчка, која је ушла у још већу дужничку кризу након Олимпијаде 2004. године, која их је коштала скоро три милијарде долара. Ипак, успели су да због потребе Игара развију инфраструктуру, пре свега да изграде нови аеродром, путеве, метро, и да се извуку из рецесије.
Јапанци неће организовати најскупље летње Олимпијске игре. На убедљивом првом месту су оне одржане у Пекингу 2008. године. Процењује се да су трошкови Игара износили 40 милијарди долара. Делује много, али Пекинг је за ту прилику изградио додатне стамбене јединице за смештај спортиста и уредио оне које су биле на периферији града, те је самим тим побољшао становницима услове за живот. Кина је након Игара добила велики економски подстицај и земља је постала “отворенија”, што је допринело да не „потоне“ након завршетка манифестације.
Иза Пекинга следи Лондон 2012. године, где је на организацију Игара потрошено 14,6 милијарди долара, а потом Рио де Жанеиро. Иначе, највише новца на ОИ потрошили су Руси, и то за зимско издање ОИ у Сочију 2018. године, трошкови су износили невероватних 50 милијарди долара.
Covid-19 уљез из сенке
Јапанци су забринути због пандемије која, као за малер, баш у овим тренуцима показује своје право лице у овој острвској земљи у Пацифику. Влада је прошлог петка продужила ванредно стање до 20. јуна, за девет префектура и градова, укључујући и домаћина Олимпијских игара. Прошле седмице у Јапану је било 741.000 потврђених случајева Covid-19, и скоро 13.000 преминулих. Званичне цифре су можда и веће, јер на помало нејасан начин за тако развијену земљу, Јапанаци кубуре са ПЦР тестовима, а успорен је и процес лечења. На крају, само 2,4 одсто становништва је вакцинисано.
Део медицинских радника противи се одржавању Игара. Организатори су тражили још 500 медицинских сестара и још 200 специјалиста спортске медицине. Раније је саопштено да ће за ове игре бити потребно 10.000 медицинских радника. Једна медицинска сестра из Нагоје је за BBC изјавила да би двонедељно одсуство медицинских радника са радног места, значило да више пацијената оболелих од Covid-19 неће добити потребну негу. Токијско удружење лекара је захтевало да се игре откажу.
Због пандемије поједини спортисти су изразили сумњу да ли под тренутним околностима треба одржати Игре, а Тојота као један од главних спонзора тражила је да се пронађе неко разумно решење за превазилажење проблема, о чему је такође наш портал писао.
До почетка ОИ, 23. јула, све је мање времена, једина велика и реална препрека да се оне не одрже је Covid-19. Судећи према изјавама јапанске владе и МОК, економских проблема очигледно нема, иако ће се о трошковима и „пумпању“ буџета писати када падне завеса на овај летњи празник спорта. Ако се одржи, јер цела ситуација је на танком леду.
