ДА ЛИ ЋЕ ПОСКУПЕТИ И ХЛЕБ? Да нема помоћи државе цена би била 70 динара - ево шта кажу пекари

Да су пекаре бизнис на удару у моменту када цене житарица и енергената дивљају са једне стране, а с друге се државе труде да ограничне цену хлеба, нема никакве сумње. Да је Србија у бољем положају због колико толико, али добро контолисане ситуације када су енергенти у питању, то сигурно.

Пекаре у Холандији морају да плаћају струју и до десет пута више него пре кризе. Истовремено своје трошкове не могу у целости да пренесу на цене производа. Холандска статистика наводи да је инфлација у августу достигла 12 одсто и да углавном је изазвана скоком цена гаса и струје - чак до 151 одсто на годишњем ниво. Зато њихово удружење пекара тражи помоћ државе.

Какво је стање у Србији?

Из једне од највећих београдских пекарских индустријских произвођача су објаснили како функционише формирање цена у овом сектору код нас:

- Основне сировине брашно, со, уље купујемо на тржишту Србије, а остале елементе купујемо од иностраних фирми или дистрибутера који то купују на иностраним тржиштима, па је нормално да ако постоји инфлација на тржишту Европе и света, репродуковаће се на њихове цене коштања сировина, а самим тим и на наше излазне производе - навео је саговорник Срђан Бртански.

Како је истакао, у њиховој пекарској компанији бизнис план не подразумева даље поскупљења цене хлеба, конкретно у последњем кварталу 2022. и првом кварталу 2023.године, осим ако не дође до великих скокова цена нафте, гаса и других енергената.

- Поскупели су гас и гориво, и знатно су повећане и плате радницима, јер на тржишту нема довољно пекара и продаваца. Цена транспорта по јединици производа, што значи без обзира на то да ли се превози хлеб или кифла, износи око 11 динара, а до пре неколико месеци је била осам динара. У производњи се користи гас који је, такође, поскупео - рекао је недавно председник Уније пекара Србије Зоран Пралица.

Он је додао да пекари добијају од државе брашно из робних резерви по субвенционисаној цени да би основну врсту хлеба производили јефтиније. Да нема те помоћи државе, како истиче, хлеб "Сава" би коштао најмање 70 динара.

Како Пралица указује за Новости, пекарски сектор трпи највеће последице глобалне кризе, јер је поскупело буквално све, чак и амбалажа. За њихову производњу се за то користе грануле пластике које се праве од нафте, која је на светским берзама поскупела. Он је истакао да се нада да ће цена пшенице да се задржи на садашњем нивоу, али мисли да ће то тешко бити могуће због суше. Ако буде даље скакала, то ће се одразити на поскупљење пекарских призвода.

Цена пшенице је у претходном периоду расла и сада је на нивоу од око 40 динара са ПДВ-ом.