ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ЗА ГИГ РАДНИКЕ? Не може им ништа ни епидемија корона вируса, где их највише има у Србији и чиме се баве
Експлозивни раст гиг рада у Србији се практично догађа у претходне три године, о чему говори податак да је од свих радника који су радили на платформи, преко 60 одсто (61,51 одсто) почело да ради у претходне три године.
Мерење Гигметра показује да је понуда српске радне снаге која ради на глобалним платформама, након шока изазваног пандемијом, остала релативно стабилна.
ЗЛАТИБОР СВЕ БЛИЖИ БЕОГРАДУ: Велики планови за ову планину, до туристичке атракције сада се може и возом
"ПОКАЗАЛИ ВЕЛИКУ ОДГОВОРНОСТ ЗА ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ" ПКС позвала све привреднике да се пријаве за вакцинацију
ТЕШКА ГОДИНА ЗА ПРИВРЕДУ: Бизниси пуцају, али један сектор се издваја - ко има пара треба у њега да уложи
Чини се да је пандемија зауставила даљу експанзију тржишта, иако га није значајније оштетила.
Наиме, када се погледају радници који су први пут нашли запослење у првих девет месеци 2020 године, њих је за 22,5 одсто мање него у истом периоду у 2019. години. Број нових радника који су нашли посао у првих девет месеци 2020. је практично идентичан броју њих који су исто то урадили у току 2018. године.
Иначе, експлозивни раст гиг рада у Србији се практично догађа у претходне три године, о чему говори податак да је од свих радника који су радили на платформи, преко 60 одсто (61,51 одсто) почело да ради у претходне три године.
Где су гиг радници?
- Куриозитета ради, најстарији гиг радник у нашем узорку почео је да ради у марту 2008 године, мушкарац је, из Београда, бави се развојем софтвера, али поседује вештине и из области професионалних услуга - наводи се на сајту Центра за истраживање јавних политика.
Из Војводине потиче скоро сваки трећи радник (28,34 одсто), док у Београду живи и ради скоро половина гиг популације (44,23 одсто). Тек нешто више од 12 одсто гиг радника је сконцентрисано у Шумадији и Западној Србији, док је проценат нешто већи за Јужну и источну Србију, где живи око 15 одсто српских гиг радника.
Уз то, 70 одсто целокупне гиг популације је сконцентрисано у четири административна центра (Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац), док постоји још само 7 градова где се налази више од 1 одсто популације гиг радника. Београд је, очекивано, највећи "резервоар" нове радне снаге за рад преко платформи.
Доминантне професије
Октобарско мерење је потврдило чињеницу да су креативне услуге и мултимедија и развој софтвера и даље две најдоминантније професије у Србији.
Скоро сваки четврти радник се бави развојем софтвера, док је више од четири на сваких 10 радника ангажовано на пословима производње мултимедијалног садржаја и у креативној индустрији.
Интересантна је чињеница да су у мултимедији и креативним услугама скоро четвртина радници без искуства у онлајн раду, што делимично указује на тешкоћу добијања послова, а делимично на атрактивност рада преко платформи која привлачи нове раднике. Однос радника са искуством на online платформама и оног без у области развоја софтвера је још већи - на једног радника који је етаблиран на тржишту долази скоро 1 (0,8) који је нов на online тржишту. Када се погледају они који су имали посао у октобру, главни закључак је да је постојала већа вероватноћа да се нађе посао у слабије плаћеним областима: уносу података и продаји и маркетингу. Од укупне популације гиг радника у том месеци је било ангажовано 44,76 одсто на конкретним пројектима.
Најмања ангажованост је била у области ИТ, где је сваки трећи радио (33 одсто), док су продаја и маркетинг и унос података и административне услуге били највише запослени (њих 50 одсто). Нешто мања запосленост је била у области мултимедије и креативних услуга, 48,7 одсто, док су гиг радници са вештинама у области писања и превођења са 45 одсто и професионалним услугама 42 одсто забележили нешто мање радно ангажовање. Када се погледају удели појединих професија, они су остали релативно стабилни, без значајнијих померања. Тако је 4,3 одсто у области професионалних услуга, 13,97 одсто у области уноса података, 39,25 одсто код мултимедије, а 6,43 одсто код продаје и маркетинга, 22,97 одсто ИТ и 13,05 одсто код писања и превођења.
