СРБИ ДЕВЕТ ПУТА ВИШЕ СКЛАЊАЛИ СА СТРАНЕ: Динарска штедња у јулу премашила сва очекивања
Резултати најновије анализе су потврдили да је динарска штедња и даље исплативија од девизне
Динарска штедња је у јулу премашила износ од 100 милијарди динара, саопштила је данас Народна банка Србије. Резултати најновије анализе су потврдили да је динарска штедња и даље исплативија од девизне. Како је наведено, динарска штедња је наставила раст и у условима пандемије незапамћених размера.
ПОТПУНО БЕЗБЕДНО: Ево како најлакше да заштите и вас и ваше малишане од комараца
БАВИТЕ СЕ ТУРИЗМОМ, А ВАШ ГОСТ ЖЕЛИ ДА СЕ ВАКЦИНИШЕ У СРБИЈИ: Упуство за пријаву преко система е-Туриста
ДОБРА ГОДИНА ЗА СРПСКИ БУЏЕТ: Приходи остварени у износу од 696,1 милијарди динара
- Несметани континуирани раст како динарске, тако и девизне штедње, остварен је захваљујући очуваној макроекономској стабилности. Томе су допринеле правовремено донете мере монетарне и фискалне политике с циљем да се ублаже негативни ефекти кризе на грађане и економију у целини. Поверење становништва у домаћу валуту резултирало је бржим растом динарске штедње у односу на девизну штедњу, већ девету годину заредом - кажу у НБС.
Динарска штедња је у претходних девет година повећана готово шест пута, што је раст од чак 81 милијарду динара и половином 2021. године достигла је 99 милијарди.
Нарочито интензиван раст остварен је у последње три године када је ова штедња повећана за више од 45 милијарди динара, што је готово половина укупног раста.
У истом периоду и девизна штедња бележи раст, иако нешто умеренији у поређењу са динарском штедњом - са осам милијарди евра (911 млрд динара) с краја јуна 2012. године повећана је на 12 млрд евра (1.425 млрд. динара) на крају јуна 2021. године.
Упркос пролонгираној здравственој кризи, адекватан одговор у виду пакета економских мера које су НБС и Влада Србије координисано донеле допринео је да Србија већ у првом тромесечју ове године достигне преткризни ниво економске активности, наводе из централне банке.
Истовремено, очуване су монетарна и финансијска стабилност, што је услов за јачање поверења у домаћи финансијски систем и домаћу валуту.
То потврђују и ниска и стабилна инфлација која је, како је наведено, у првом делу ове године у просеку износила 2,3 одсто, очувана вредност динара према евру, девизне резерве на високом нивоу од 14 млрд евра крајем јуна и смањено учешће проблематичних кредита које је крајем маја износило 3,7 одсто.
Добре макроекономске перформансе Србије потврдила је и рејтинг агенција Moody''s, која је повећала кредитни рејтинг Србије са Ба3 на Ба2, управо наводећи ниску и стабилну инфлацију, релативну стабилност девизног курса, смањење спољне неравнотеже и пуну покривеност дефицита текућег рачуна приливима страних директних инвестиција као главне аргументе.
Резултати редовне полугодишње анализе исплативости штедње, урађене за период од јуна 2012. до јуна 2021. године говоре у прилог чињеници да је исплативије штедети у домаћој валути, чему су допринели: Макроекономска, финансијска и фискална стабилност дужи низ година (пре свега, ниска инфлација, релативно стабилан курс динара, висок износ девизних резерви, низак ниво ненаплативих потраживања, умерени ниво јавног дуга),
релативно више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима, повољнији порески третман штедње у домаћој валути (камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15 одсто).
Такође, правовремено и адекватно донете мере монетарне политике (смањење референтне стопе, обезбеђење ликвидности, прописивање застоја у отплати обавеза и друго) и фискалне политике (три пакета помоћи привреди и грађанима), које су помогле да се очува макроекономска стабилност у условима здравствене кризе.
Анализа исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од девет година потврдила је да би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2021. године добио преко 42.000 динара (358 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа.
Орочавање депозита у динарима на годину дана (без занављања), у последњих девет година било је исплативије, и то у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода.
Тако би штедиша, који је од јуна 2020. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио у јуну 2021. око 1.500 динара (13 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.
Динарска штедња орочена на три месеца је била исплативија од штедње у еврима у преко 87 одсто посматраних тромесечних потпериода, а код орочавања штедње на две године, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.
Према томе, без обзира на период орочавања штедње (краткорочно или дугорочно) - у претходних девет година било је исплативије штедети у динарима.
НБС је навела да ће и у наредном периоду наставити да доприноси унапређењу процеса динаризације на тај начин што ће промовисати динарску штедњу истичући њену већу исплативости у односу на штедњу у еврима.
