Динарска штедња у Србији од 2012. године УСТОСТРУЧЕНА!

Динарска штедња грађана Србије износила је на крају септембра ове године 49,3 милијарде динара (око 413 милиона евра), што је троструко више него крајем 2012. године, док је девизна штедња од почетка 2017. повећана за 300 милиона евра на 9,3 милијарде, саопштила је данас Народна банка Србије.

Шта је боље, штедња у ЕВРИМА или ДИНАРИМА: Ево колико НОВЦА можете да добијете од БАНКЕ

Србија прва у привлачењу страних инвестиција: Из Беча стигло проглашење за најбољег

Ови подаци јасно указују на поверење становништва у домаћи банкарски систем, наводи се у саопштењу НБС, објављеном поводом Светског дана штедње који се традиционално обележава последњег дана октобра.

Више каматне стопе на динарску у односу на девизну штедњу (на коју су каматне стопе блиске нули), ниска и стабилна инфлација, постигнута и очувана релативна стабилност динара према евру у протеклих пет година, као и чинејница да се приход на динарску штедњу не опорезује за разлику од прихода на штедњу у девизама, који се опорезује по стопи од 15 одсто, говоре у прилог већој исплативости штедње у домаћој валути, истичу из НБС.

Анализа исплативости динарске у односу на девизну штедњу орочену на годину дана уз претпоставку занављања штедног улога увећаног за камату (и умањеног за порез код девизне штедње), указује да је у последњих седам година било исплативије штедети у динарима.

Примера ради, штедиша који је септембра 2010. године положио 100.000 динара на динарску штедњу и сваке године обнављао уговор, добио би у септембру 2017. године око 35.000 динара (или скоро 300 евра) више у односу на штедишу који би у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу, објашњавају из централне банке.

Да је динарска штедња исплативија од девизне штедње показује и анализа исплативости штедње у последњих годину дана.

Штедиша који је у септембру 2016. године положио 100.000 динара на динарску штедњу, добио би у септембру ове године готово 6.000 динара више (или око 50 евра више) у односу на штедишу који је у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу.

- Депозити физичких лица представљају значајан извор финансирања банака и доприносе стабилности финансијског система. Са становишта грађана, штедња представља најсигурнији начин очувања вредности новца и омогућава будућу потрошњу. Због тога је од посебног значаја стварање окружења које ће подстицати њено прикупљање и континуирани раст - поручују из НБС.