ДНЕВНИЦА 50 ЕВРА! Ово су најтраженији послови у Србији - могућности за зараду НЕВЕРОВАТНЕ
Имати занат у рукама представља право богатство јер молери, електричари, столари, водоинсталатери, али и заваривачи и вариоци месечно у Србији могу да зараде и до 2.000 евра.
Листа најтраженијих занимања последњих година је све дужа, а на њој су још и возачи, угоститељи, кувари, конобари, ауто-механичари, фризери... Иако су зараде одличне, све мање људи жели да се бави неким од ових послова, јер да би добили толики новац морају да се одрекну викенда, али и да често раде по 12 сати дневно.
Душан Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије наводи да сви који у рукама имају неки занат, данас зарађују далеко више од просека. Тако се на тржишту добар занатлија у било којој области не може ангажовати без 50 евра дневно, док многи зараде и знатно више.
Ексклузивно само у Travellandu! ТОП хотели у Турској по најбољим ценама за резервације до 30.4.
"ТО ЈЕ ОПАСНО!" Чешка донела КРУПНУ одлуку која може разбеснети Путина
НАШЕ КОМШИЈЕ СПРЕМНЕ ДА ПЛАЋАЈУ ГАС У РУБЉАМА?! Огласила се гувернерка њихове Народне банке
- Данас доброг мајстора за већи посао морате да "закажете" као свадбу, неколико месеци унапред - каже Вуковић и додаје:
- То је све последица транзиције у којој нисмо образовали кадар за физички теже послове, а они које смо имали отишли су у Европу у потрази за бољом зарадом.
Вуковић наглашава да многе занатлије не желе да раде код газде за плату, па тако, рецимо, електричари отварају самостално своје радионице. На тај начин пуно раде, али и лепо зарађују.
- Мајсторске дневнице у Србији јесу велике, али су у европским земљама још веће. Примера ради, грађевинци у Немачкој по сату добијају око 12 евра, а за све остале може се рећи да зарађују бар дупло више него што би у Србији. Зато није ни чудо што људи и даље одлазе - каже Вуковић.
Кретања на тржишту рада условљена су развојем привредних активности и делатности, а траже се људи који поседују конкретна знања и вештине.
- Најзаступљенији профили који су потребни привреди су свакако условљени развојем одређених секторских делатности - кажу у Националној служби запошљавања (НСЗ).
- У последњих неколико година забележено је да се на евиденцију наше службе не пријављују занатлије попут воскара, обућара, ковача, стаклара, часовничара, ташнера, фирмописаца, димничара, шеширџија, модисткиња, јорганџија...
НСЗ на годишњем нивоу прати трендове на тржишту рада по питању знања и вештина, која се траже или која недостају, или се прогнозирају као потребна у наредном периоду.
- У последњих пет година није забележена појава нових заната, а већина занатлија релативно лако и брзо проналази посао у струци. Повећана је потражња за браварима, армирачима, зидарима, тесарима, грађевинским гипсарима, а траже се и занати као што су грађевински керамичар, молер, бетонирац, тапетар, шивач конфекције, кројач и конфекционар, израђивач кожне галантерије, израђивач горњих делова обуће, месар, пекар, фризер за жене - објашњавају у овој служби.
НСЗ: Без посла 473.573 људи
На евиденцији Националне службе запошљавања у марту 2022. године било је 473.573 незапослених, а од тог броја 55,8 одсто су жене.
У односу на претходни месец број незапослених је смањен за 7.391, а у односу на март 2021. за 60.854 људи. Број запошљавања са евиденције НСЗ у марту је износио 18.836. У односу на претходни месец то је повећање за 19,8 одсто.
Од јануара до марта до радне књижице дошло је 50.356 особа, што је у односу на исти период претходне године повећање за 4,7 одсто.
