Први смо у Европи по геотермалним водама, али их не користимо

Међутим, овако значајан потенцијал за загревање објеката и бањски туризам у Србији се мало користи. Иако постоје законске регулативе, откривена али и потенцијална налазишта, те чињеница да се таква инвестиција враћа за три до пет година, што је знатно брже него у пољопривреди, компаније се ипак споро одлучују да пређу на тај тип енергије, а коју земља, иначе, нуди бесплатно.

Војводина је, по речима Ане Врањеш са Рударско-геолошког факултета у Београду, "златна кока" овог дела Европе у смислу потенцијала за коришћење геотермалних ресурса, како за добијање топлотне енергије тако и за добијање електричне енергије. Србија зна са чиме располаже, истиче Ана Врањеш, јер су у протеклих пет година израђене стратешки важне студије.

- Откривен је потенцијал енергије у висини од 250 милиона тона еквивалената нафте, а треба знати да трошимо на нивоу целе Србије енергију у висини од 15 милиона тона еквивалената нафте - каже Врањеш.

Међународни сајам туризма: Одржана презентација Србије за израелске туристичке агенте

Да Војводина може да буде Исланд, наука нема дилему, годишње се у Србији угради око хиљаду топлотних пумпи, највише у домаћинства, те смо у том погледу, каже Врањеш, водећа земља у региону, али још далеко од Немачке, САД, Исланда, Норвешке...

- Највећи број бушотина има температуру до 100 степени, а Рударски факултет тренутно ради на испитивању које су то локације на којима је могуће да постоје температуре веће од 100 степени за добијање електричне енергије - објашњава она.

Бројке кажу да Србија има чак 238 откривених изворишта термалних и термоминералних вода, а у земљи би могло да постоји чак 300 бања. Међутим, свега десет одсто термоминералних извора у Србији је искоришћено.

Са Рударског факултета поручују да је у Србији избушено 128 хидрогеотермалних бушотина, од чега је 81 у Панонском басену и 47 у другим реонима. Међутим, то не значи да се оне и користе.

- Геотермални извори температуре 30 до 70 степени се највише користе у бањама. Скоро половина тих ресурса је у банеологији, а остали део за агрукултуру, грејање стакленика, узгој риба док се мањи део користи за загревање објеката јавне намене - објашњава Врањеш.

ЧУДО НЕВИЂЕНО: Биткоин нестаје, берзе широм света су у краху, а ОВА валута бележи раст од 540 одсто

Напомиње да је улога државе кључна у планирању експлоатације као и у обезбеђивању субвенција за оне који желе да овај потенцијал користе.

- Подручје Београда има огроман потенцијал, пре свега лева обала Саве, Нови Београд - наводи Врањеш уз напомену да није немогуће да се на систем за дајинско грејање Београда, за десет година укључе и топле подземне воде.

Један од светлих примера општина у Србији која се определила за употребу топле воде за грејање општинских објеката је и Богатић код Шапца, за шта је општина издвојила 2,7 милиона евра, а годишње ће штедети 150.000 евра. 

- Управо је започео пројекат у Богатићу и то ће бити први геотермални даљински систем грејања у Србији где ће се користити геотермална вода температуре 70 степени - каже Врањеш. 

Србија је преузела обавезу да до 2020. године повећа учешће обновљивих извора енергије са садашњих 21,2 процената на 27 одсто у бруто финалној потрошњи и 10 одсто учешца биогорива у сектору саобраћаја. Међутим, уколико се досадашњом брзином буде улагало у обновљиве изворе енргије, биће потребне деценије да се нађемо на листи првих 20 земаља у свету, међу којима су Исланд (где се подземна енергија користи за грејање 87 одсто домова), САД, Немачка, Никарагва, Филипини, Русија...

Врањеш каже да када је реч о зградама и кућама у великим градовима, па чак и централним зонама града, геотермалне сонде могу да се уграде у подруме и дворишта како би се објекти загревали. Али, прецизира, најчесће у овом случају није реч о загревању подземним водама већ о коришћењу енергије стена.

- Цела инвестиција за грађане изађе око један евро по вату потрошене струје како би се загрејао објекат. Дакле, по рачуну за струју знате колико објекат троши и на тај начин се може направити рачуница о исплативости - објашњава она.

Аутоматизација фабрика: Роботи мењају људе

Инвестиција се исплати, истиче, после друге, треће године што зависи од површине и намене објекта, а након тога креће период зараде односно уштеде. Иначе, буџети за истраживање и реализацију геотермалних пројеката у Србији протеклих деценија су скоро преполовљени, а велики број постојећих геотермалних објеката је тренутно затворен, док код одређеног броја објеката термална вода слободно отиче на површину терена. Да Србија може да научи много од комшија, показује и пример Мађарске где има око 1.300 термалних извора и 197 квалификованих лековитих вода, а њихова искоришћеност је чак 80 до 90 одсто.