ДРЖАВИ ДАЈУ И ДО 90 ОДСТО ЗАРАДЕ: Како земље у свету третирају фриленсере и зашто су наши први суседи на ПОСЕБНОЈ ЛИСТИ
У неким земљама су скоро деценију на снази регулативе које препознају фриленсере, пише Стартит.
На пример на Малти су запослени изједначени с фриленсерима, ако за послодавца обављају сличан посао као и његови стандардни запослени. У Португалу не постоји потпуно изједначење, али су правно заштићени у смислу забране мобинга, дискриминације и безбедности на раду.
БИЛ ГЕЈТС НА ИНТЕРВЈУУ ЗА ПОСАО: Колику је плату тражио и како се снашао, да ли треба да учимо од њега? (ВИДЕО)
Имате више од 40 година? Ово су три разлога зашто је добро да сада покренете свој бизнис
ЖЕЛИТЕ ДА БУДЕТЕ УСПЕШНИ У СВОМ ПОСЛУ: Представљамо вам 13 ствари које понедељком треба да радите
Међутим, оно што је последних дана главно питање, јесте колико фриленсери плаћају порезе у другим државама и шта за то добијају. Као некакви „фриленс рајеви” често су се помињали Бугарска, Румунија и Пољска.
Румунија
У Румунији се фриленсери региструју и са својим послодавцима склапају уговоре. То могу да чине кроз уговоре за овлашћено физичко лице, што би код нас било најсличније обавезама које имају предузетници, или да склопе уговор о ауторским правима.
Порез на доходак фриленсера у Румунији износи 16 одсто. Што се пензијског осигурања тиче могу да плаћају пун изос од 26,3 одсто, али могу и да плаћају 10,5 процента чиме се њихова пензија умањује. Уколико зарађују мање од 300 евра, могу да изаберу да не плаћају то осигурање, али онда немају права на пензију.
Здравствено осигурање је другачије решено и оно је обавезно. Износи 5,5 одсто прихода из претходне године и плаћа се четири пута годишње.
Бугарска
Бугарска се често помиње као земља у којој треба отворити фирму, јер има најниже порезе у ЕУ. Оснивање д.о.о. у тој земљи је око 150 евра, а неколико домаћих компанија нуде помоћ и посредништво у том процесу, с обзиром на то да су услови за покретање таквог правног лица минимални.
Оно што треба да платите је добит фирме од 10 одсто, а толики проценат се узима и на личне приходе. Порез на дивиденде, ако одлучујете да тако повлачите новац из фирме, јесте 5 одсто.
Немачка
Немачки фриленсери не плаћају порез на добит, али плаћају порез на доходак (14-42 одсто), као и ПДВ од 19 одсто, мада он може бити и нижи у зависности од услуге коју пружају.
Што се тиче социјалних права попут пензије и здравственог осигурања, за то немају никакве обавезе према држави, али немају ни права, већ треба да се одлуче за неки од приватних фондова. Такође, тамошњи фриленсери не морају да се региструју.
Белгија
У Белгији фриленсери пролазе као наши предузетници који воде књиге. Порез на доходак је 25-50 одсто у зависности од висине зараде, а они који зарађују више од 25.000 евра годишње улазе у ПДВ систем, који је 21 одсто.
Уз то постоји социјално осигурање од око 22 процента, које се као и у Румунији плаћа четири пута годишње, а њиме су покривени здравствено, пензионо, али и дечији додатак и осигурање за труднице.
Пољска
У Пољској се може догодити да ће налогодавац плати 20 одсто пореза на услуге фриленсера, што може утицати на то да умањи уговорену накнаду.
Начин на који се регулише ваш рад јесте кроз две врсте уговора с налогодавцем. То су уговор о провизији, што био могао да буде пандан нашем уговору о делу, где наплаћујете услугу коју пружате, или уговор о мандату, сличан нашем уговору о привремено-повременим пословима, где извршавате одређене дужности у оквиру одређеног радног времена.
Што се плаћања доприноса тиче, по првом типу уговора оно није обавезно, док их у другом случају покрива послодавац.
Сједињене Државе
Према истраживању из прошле године, 92 одсто фриленсера у Америци не може да узме одмор, међутим проблем са слободним данима у тој земљи имају и стално запослени. Њихова просечна годишња зарада за пуно радно време, с више од три године искуства је нешто преко 70.000 долара, пише Стартит.
Како су саговорници Форбса саветовали, порези су толико компликовани, као и закони, да треба узети пореског саветника, преноси Стартит. Постоји порез за социјално осигурање и здравствену заштиту од 15,3 процента, које плаћа фриленсер. Такође треба да платити порез на самозапошљавање, а он зависи од много фактора, али ко не може да се снађе или не жели да плати књиговођу, најбоље да разреже 30 процената, а ако нисте сигурни чак и 40 одсто.
Затим постоји порез на пројектовани приход, који треба редовно плаћати, али његова висина је такође варијабилна. У зависности од града и државе, такође могу постојати додатни порези, тако да је тешко направити јединствени пресек тога колико тамошњи фриленсери издвајају за порезе, али то је свакако више од 30 одсто.
