Грађани, стиже НОВО ПРАВИЛО: Банке више неће знати колико имате кредита без ВАШЕ САГЛАСНОСТИ?

Банке више неће моћи тек тако да сазнају да ли имате неки кредит и колико дугујете. Ово правило које прихвата све више земаља Европске уније ускоро стиже и код нас, пише Република.

Реч је о општој уредби о заштити личних података која поставља јасна правила ко, како, када и зашто сме да прикупља приватне податке о грађанима, колико дуго сме да их чува и шта сме с њима да ради.

На примеру банака то значи да би кредитни биро морао да тражи сагласност грађана за поседовање и чување података о њиховим текућим рачунима, картицама и кредитима и, што је још важније, да би морао да обрише оне податке за које им грађани више не дају сагласност.

Тако банка више не би могла од бироа да добије податак да ли је неки клијент тренутно задужен и колико.

Иначе, овакве податке банке у Србији стално користе, чак и онда када грађани аплицирају за кредите са најнижим износима.

Ако се, рецимо, испостави да је клијент недавно каснио са плаћањем рате за кредит, банка му неће одобрити нови.

Иако звучи невероватно да би банке, које сада траже чак и информације о брачном статусу, могле да добију овакву рампу, у суседној Хрватској таква пракса већ је на помолу. Будући да ова одредба код њих ступа на снагу 25. маја, банке, штедионице и друге куће које располажу подацима о кредитној задужености грађана, сада успаничено зову клијенте и траже њихову сагласност да те податке задрже.

Дејан Гавриловић, председник Удружења банкарских клијената Ефектива, сматра да Србији недостаје баш таква одредба која би коначно регулисала како кредитни биро складишти и користи податке о нашим задужењима.

- Банке и сада воде рачуна, па увек од клијената траже сагласност да прибаве извештај о њима из кредитног бироа. Међутим, ми не знамо колико биро заиста чува те податке, шта се дешава с њима када отплатимо кредит или угасимо картицу, на који начин биро обрађује те податке и даље их користи. У том смислу би нова одредба увела ред и спречила да банке злоупотребе податке о клијенту - објашњава Гавриловић.

Да нам је ова одредба преко потребна, сматра и економиста Млађен Ковачевић.

- Банке гледају само своје интересе, а нарочито стране банке које су доста комотније према нашем становништву и понашају се бахатије овде него што би у својим матичним земљама. Докле год не постоји контрола како користе податке грађана, нико нам не може гарантовати да их не злоупотребљавају - закључује Ковачевић.