ИСТОРИЈСКА КАТАСТРОФА И ПОЧЕТАК НОВЕ ЕПОХЕ? Да ли је распад Југославије помогао или успорио економски развој
У медијима немачког говорног подручја се ових дана доста пише о 30. годишњици распада Југославије
Поводом тога је Аустријска press агенција (АПА) објавила разговор са угледним бечким економистом Мариом Холзнером коју преноси већина аустријских медија.
ШТА ЈЕ СЛОБА НУДИО МИЛУ? Откривен начин на који је Милошевић покушао сачува Југославију (ВИДЕО)
ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА СКОЧИЛА ЗА 33 ОДСТО: Српска економија доживљава процват
ЦРНИ МАРТ ПАМТИЋЕ ЦЕЛА БИВША ЈУГОСЛАВИЈА: Месец који нам је донео најтужније догађаје у историји, од рата до ванредног стања
Политички се колапс се није могао спречити, али економски би се исплатило сачувати Југославију, истиче Холзнер са Бечког института за међународне економске студије (WIIW) у интервјуу за АПА-у.
Холзер је заправо коментарисао економске аспекте Југославије, као и економски развој држава које су настале након њеног распада.
"Хрватска је у Југославији била технолошки лидер, сада је на зачељу ЕУ"
- То би била предност за све земље, посебно за Словенију и Хрватску - рекао је извршни директор WIIW-a Холзнер на питање како би се реформисана Југославија економски развијала у посљедње три деценије.
Холзнер је истакао да су словеначке банке или хрватски ланац бензинских пумпи били активни у целој Југославији.
- У Југославији су Словенија и Хрватска биле технолошки лидери. Сада се Хрватска, на пример, налази на зачељу ЕУ - рекао је, мислећи посебно на непрофитабилну хрватску бродоградњу.ж
Тридесет година након краја Југославије, Словенија и Хрватска и даље су најнапредније бивше републике, али њихово вођство над остатком бивших југославенских земаља се смањује.
Приступање Европској унији 2004. (Словенија) и 2013. (Хрватска) не одражава се јасно у развоју бруто домаћег производа по становнику, истиче бечки економиста.
Црна Гора је направила највећи економски скок
Црна Гора је направила највећи економски скок напред у последњих 20 година, прешла на туризам након слома своје алуминијумске индустрије и због тога може да приушти висок дефицит, објаснио је Холзнер.
У малој јадранској држави, која је усвојила евро као националну валуту, постоји даљи потенцијал за туристичку експанзију. С друге стране, друге земље попут Србије или Северне Македоније "нису неуспешне" ослањајући се на јачање своје индустрије, опрезан је Холзнер.
Промена привредне парадигме као последица корона-кризе могла би регији да да економски потицај.
Холзнер се позива на тренд "приближавања" како би се смањила зависност од произвођач у источној Азији. Уз то, плате у Србији сада су ниже него у Кини, нагласио је директор Бечког института.
Већ постоје знакови да се инвеститори више оријентишу према југоисточној Еуропи него источној Азији, каже Холзнер.
Премала национална тржишта
- Свако би имао користи од уласка у ЕУ - нагласио је Холзнер у вези бивших југослевенских република које су изван Уније. Напокон, домаћа тржишта држава бивше Југославије толико су мала да је повећање продуктивности могуће само с приступом већем тржишту.
- То су малене земље које заједно имају половину грчког БДП-а - објаснио је стручњак за АПА-у. Али било би "изгубљено време" кад би државе чекале на пуноправно чланство у ЕУ, поготово јер су за то пооштрени услови након "лоших искустава" с Бугарском и Румунијом, па тако постоје и политичке блокаде.
Као "мешовита економија" с отвореном миграционом политиком, Југославија је била боље развијена од земаља комунистичког Источног блока.
Погрешна валутна политика
- Проблеми усидрени у југославенском систему су и данас видљиви", рекао је Холзнер, мислећи на важну улогу менаџера у "самоуправним" југославенским компанијама или на ставове према валути. Због туризма и гастарбајтера дошло је рачунања у немачким маркама, због чега људи у регији данас и даље не рачунају у одговарајућој националној валути, већ у еврима. Будући да девалвација није била допуштена, резултат су прецејена национална валута, висок дефицит, као и стагнирајуће плате и високе бројке незапосленост - сматра бечки економиста.
За Словенију је увођење евра 2007. године имало далекосежне и не само позитивне последице, истиче Холзер.
Придруживање заједничкој валути омогућило је јефтине зајмове који су се, између осталог, користили за откуп фирми. Годину дана касније земља је током финансијске кризе дошла на руб банкрота, државни банкарски систем тешко је погођен, а бројне водеће компаније продате су у стране руке.
- То је била истроријска катастрофа за словеначку привреду - резимира Холзнер.
