КАКО СЕ УЗГАЈА СВЕ ПОПУЛАРНИЈЕ ВОЋЕ: Ако желите добро да зарадите на АРОНИЈИ, морате да знате ОВО
Првих неколико година од ароније неће бити зараде
Прича о великој заради од ароније охрабрила је многе у Србији да почну да гаје ово јагодичасто воће које се сматра лековитим, али пут до зараде која се мери десетинама хиљада евра са једног хектара није нимало лак. Београђанин Милутин Пантић гаји аронију на пет хектара у Срему, али, како каже, зараде од ароније има само уколико се она преради и од ње направе производи.
Прочитајте и:
- Ми правимо надев, који се тако зове јер је од целих плодова, као и хладно цеђени сок, али и прелив за слана и слатка јела - каже Пантић.
Многи произвођачи пре него што се упусте у гајење ове биљке, не знају да првих неколико година од ароније неће бити зараде.
- Аронија пуну зрелост постиже тек у осмој години и тада рађа највише. То је у теорији чак 25 тона по хектару, мада у пракси није тако. И ми смо, док смо чекали да засад сазри, експериментисали са производима од ароније, док нисмо нашли оне који одговарају нашем тржишту - каже овај произвођач.
Пантић напомиње да се приче о заради од неколико десетина хиљада евра са само једног хектара могу остварити само уколико се пронађе купац за сву робу и она пласира као готов производ.
Он додаје да аронија због свог укуса не може да се продаје сирова и није атрактивна као боровница или купина. Иако многи људи сматрају да је аронија готово дивља биљка, Пантић каже да она мора да се орезује и ђубри.
- Наша аронија је органска и ту нема прскања, то значи да се против корова боримо ручно и да ђубримо стајским ђубривом - додаје Пантић.
Како су код нас почели да ничу засади ароније, на тржишту се појавило све више производа од овог воћа, па се сад могу купити чајеви од ароније, мед са аронијом, па чак и брашно, што доноси далеко бољу зараду, него када би се плодови замрзавали и извозили.
- Берба је веома скупа и то је највећи годишњи трошак. Ту произвођачи губе битку, јер један човек не може убрати више од пар десетина килограма дневно - каже професор воћарства на Пољопривредном факултету у Новом Саду, др Ненад Магазин.
Како каже, у Пољској, која је највећи произвођач ароније, и берба и орезивање раде се машински.
- Код нас је проблем што при подизању засада није консултована струка , па смо добили много лоше подигнутих засада. Најбоље су прошли они произвођачи који су заокружили производњу, аронију прерадили и сада те производе скупо продају - закључује Магазин.
