КАМПИНГ ТУРИЗАМ: Србија поседује природне лепоте и њени потенцијали треба још више да се искористе
Природне лепоте, традиционална кухиња, гостопримљиви људи и транзитни пут, фактори су који би Србију могли ставити на једно од незаобилазних места на европској камперској мапи, али се ти потенцијали довољно не користе, изјавио је председник Кампинг асоцијације Србије Владимир Ђумић.
Према његовим речима, оно што "кочи" развој кампинга у Србији јесу високе путарине, јер понекад коштају кампере више него гориво, али и недостатак инфраструктуре, попут санитарних станица за камп кућице.
- Путарине нису ''кампинг френдли'', тако да би било пожељно спустити их у категорију класичних путничких возила, јер би то повећало број кампера на проласку кроз Србију - рекао је Ђумић.
Друга битна ствар је инфраструктура, истиче он, тако да би било добро искористити транзитни пут којим кампери често иду ка Грчкој и Турској и на тој рути поставити санитарне станице за камп кућице.
- Дугачак је пут кроз Србију и камперима је тешко да наставе пут ако им је, на пример, тоалет пун. Ако им омогућимо санитарне услове на путу кроз Србију, попут пуњења воде или пражњења тоалета, наравно уз задовољавање свих еколошких стандарда да такве материје не оду у земљу, значајно ћемо допринети квалитету услуге камперима - рекао је Ђумић.
Ова врста бизниса све популарнија у свету и СРБИЈИ: Следите кораке и уз минимална улагања ОСТВАРИТЕ САН
ПОРЕСКА УПРАВА ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ: Месечне карте или оригинални докази да је новац потрошен за превоз
МИТОВИ О ОДЕЋИ ИЗ КИНЕ: Могу ли ствари бити квалитетне и јефтине
Навео је да тренутно у Србији постоји само једна таква станица, коју је на једној од својих бензинских пумпи поставила мађарска компанија, после граничног прелаза Батровци с Хрватском, где су постављени уређаји за пражњење тоалета, пуњење воде, струје...
- Надамо се да ће таквих станица у будућности бити више - каже Ђумић.
Осим тога, наводи, битно је да у камповима постоји и класична инфраструктура, као што су тушеви и тоалети, али и да кампови буду довољно комфорни и пространи, како би и највећа кампинг возила могла удобно да се "сместе".
Тренутно у Србији, наводи Ђумић, има око 40 кампова, мада би их, према његовим речима, с обзиром на природни потенцијал земље, посебно на језерима, у бањама и на планинама, требало бити више.
И "Хуавеј" има своју ЦРНУ ЛИСТУ: Американци који су радили у Кини ПОСЛАТИ КУЋИ
СВЕ ЧИНЕ ДА СПРЕЧЕ ИЗГРАДЊУ "ТУРСКОГ ТОКА": САД увеле РИГОРОЗНЕ САНКЦИЈЕ компанијама које граде велики гасовод!
Држава јефтино продаје некретнине: Погледајте за колико пара можете купити кућу у центру Београда
И док је, истиче, прошле године суседна Хрватска имала 17 милиона кампинг ноћења, у нашој земљи је боравило свега 17.000 кампера.
Према Ђумићевим речима, кампинг туризам у великим европским земљама представља више од 25 одсто укупног туристичког промета, а велике приходе од кампинг туризма остварују Немачка, Холандија, Белгија, Француска...
Највећи љубитељи камповања су управо грађани земаља с највишим стандардном, те се на спавање под "ведрим небом" најчешће одлучују Французи, Холанђани, Белгијанци, Немци, Британци и Италијани, а због пораста стандарда и Словенци, Чеси и Пољаци.
Ђумић каже да и Срби све чешће хотелски смештај замењују природом, а најчешће кампују у Грчкој и на њеном полуострву Халкидики, мада и по Србији.
- Постоје људи који схватају предности камповања у односу на хотелски смештај, и то је одмор који се не може поредити ни с једним другим - казао је Ђумић.