Конкретни предлози привредних комора Србије и Хрватске ускоро пред владама двеју земаља

Изградња заједничког железничког терминала Србије и Хрватске који би смањио велика загушења, растеретио друмски саобраћај и чекања на граничним прелазима, као и реализација постојећих пројеката унапређења гасне инфраструктуре ради сигурности снабдевања енергентима, неки су од конкретних предлога које ће привредне коморе две земље упутити својим владама, поручили су Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије (ПКС) и Лука Буриловић, председник Хрватске господарске коморе (ХГК) након састанка у Винковцима са експертима обе пословне асоцијације.

Две коморе ће владама и надлежним министарствима предложити и сет мера које могу брзо дати резултате усмерене на повећање капацитета граничног прелаза Батровци – Бајаково како би се смањило чекање и убрзао промет.  Међу предлозима су и мања инфраструктурна улагања која ће дугорочно решити проблеме капацитета овога прелаза.

Чадеж је рекао да је просечно чекање теретњака на граничном прелазу Батровци - Бајаково око шест сати, што компанијама ствара велике додатне трошкове. Прошле године преко овога прелаза у оба смера прошло је 378.000 камиона, а мање чекања, убрзање царинских процедура и усклађивање рада инспекцијских служби на свим прелазима, пословање би учинило ефикаснијим, а компаније конкурентнијим.

- Наше привреде су компатибилне и више повезане него што ми мислимо било да је реч о сировинама, полупроизводима, производњи. Желимо да изађемо са конкретним стварима, са новим идејама, али и заједно да одговоримо на изазове. Хрватска може бити хаб за српски извоз и увоз - нагласио је Чадеж.

Буриловић је истакао одличну сарадњу две коморе уз подсећање да је ХГК 2018. године отворила представништво у Београду. „У иностранству имамо свега шест представништава, ово у Београду јасно говори колико је важно за нас српско тржиште“, рекао је Буриловић. Наводи да привредна сарадња Хрватске и Србије има могућности да буде још боља, а да глобална збивања као што је сукоб у Украјини ставља две економије пред исте проблеме за које заједно треба да траже решења и одговоре.  

Важне теме о којима су данас разговарали представници секторских удружења привредних комора Србије и Хрватске са председницима Чадежом и Буриловићем јесу и кооперације у области грађевинарства и заједнички наступ на трећим тржиштима. Велике могућности за интензивнију сарадњу привреда Србије и Хрватске свакако јесте и пољопривреда са фокусом на пројектима дигитализације и промоцији производа.

У првом тромесечју 2022. године спољнотрговинска размена између Србије и Хрватске износила је 378,8 милиона евра, 106,2 милиона евра или  38,8 одсто више него у истом периоду прошле године. Српски извоз вредео је 205,2 милиона евра, што је за 53,3 милиона евра или 35 одсто више него лане. Прошле године укупна робна размена између Србије и Хрватске износила 1,337 милијарди евра и била је за 25 одсто већа него  2020.

Састанак у Винковцима резултат је договора и разговора које су Чадеж и Буриловић одржали у Загребу 9. маја, а најављени су и нови сусрети са представницима извршне власти Србије и Хрватске.