Напредују комплексни пројекти за градњу нових електрана
Инвестиције ЕПС-а чувају привреду Србије
Улагања у развој и модернизацију "Електропривреде Србије" напредују пуним темпом. Само у 2020. инвестиције су достигле готово пола милијарде евра, а у последњих пет година развојни пројекти ЕПС-а били су вредни око две милијарде евра. Многи пројекти су својевремено били у застоју или пред раскидом, али је уз труд пословодства и стручњака ЕПС-а, 2016. године покренут точак инвестиција.
ДА ЛИ ЗНАТЕ КОЈА ЈЕ ЗЕМЉА НАЈБОЉА НА СВЕТУ: У њој живи више од 100.000 Срба а има три милиона језера! (ФОТО/ВИДЕО)
УСПОСТАВЉА СЕ ДНЕВНИ ВОЗ НА РЕЛАЦИЈИ БЕОГРАД-БАР: Познат и датум када ће линија почети да ради
ДО КОГ ДАТУМА ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ТРЕБА ДА ПРИМЕ 30 ЕВРА? Познато каква је процедура исплате за пензионере
Инвестициони планови и пројекти "Електропривреде Србије" амбициозни су и у 2021. години. Низ започетих улагања биће настављен, а ускоро крећу и потпуно нови пројекти. Главни циљ је унапређење постојећих термоелектрана, хидроелектрана, рударске механизација, а посебан изазов су пројекти изградње нових "зелених" електрана.
ЕПС није само највећа енергетска компанија, већ значајно утиче и на домаћу привреду. У свим пројектима ЕПС-а велико учешће имају домаће компаније. Само на пројекту градње постројења за одсумпоравање у ТЕНТ Б које је вредно 210 милиона евра домаће фирме учествују у реализацији посла вредног 120 милиона евра.
- ЕПС не само што својим приходима и уплатама у државни буџет јача националну економију већ је и највећи послодавац, не само по броју запослених већ и због тога што ангажује комплетну српску машиноградњу и пратећа предузећа, која раде на ремонтима, обезбеђују резервне делове - каже Јелица Путниковић, аналитичар и уредник портала "Енергија Балкана".
- Без ЕПС-а, односно копова угља, термоелектрана и хидроелектрана, највећи број тих фирми би остао без посла. Идеја о гашењу термоелектрана и копова имала би директну последицу да око 17.000 људи у ЕПС остане без посла, а индиректно много више јер је преко извођачких фирми годишње ангажовано око 45.000 људи.
Према подацима из ЕПС-а, око 150 домаћих фирми из машинског, електро и грађевинског сектора ради за термо и рударски сектор ЕПС-а и око 200 милиона евра годишње иде тим фирмама.
На градилиштима ЕПС-а је као у кошници. Једна од најважнијих локација је Костолац где се гради нови блок снаге 350 мегавата. Вредност пројекта је 618 милиона долара и реализује се у сарадњи са партнерима из Кине. Све се ради на основу међудржавног споразума између Републике Србије и Народне Републике Кине. ЕПС ће добити модеран, ефикасан блок који ће испуњавати све домаће и европске еколошке критеријуме и дугорочно ће повећати сигурност српског енергетског система производњом око 2,2 милијарде kWh годишње.
Колико је ово комплексан пројекат довољно говори податак да је подељен на 14 фаза. Радови се убрзавају и до краја године очекује се да највећи део крупне опреме буде на градилишту - генератор, турбина, делови котла под притиском. Очекује се да целокупна челична конструкција главног погонског објеката буде испоручена и монтирана на градилиште до краја 2021. године и да почну интензивни радови на монтажи котловског постројења
Улагања у нове хидро пројекте у фокусу су развоја ЕПС-а, чиме се испуњавају обавезе о повећању учешћа обновљивих извора енергије.
- Заједнички са "Електропривредом Републике Српске", после три деценије чекања на овај пројекат, ЕПС као страни инвеститор са 51 одсто власништва, учествује у градњи три нове ХЕ на Дрини, снаге 180 мегавата - каже Владимир Марковић, помоћник директора ЕПС-а и директор Сектора за кључне инвестиционе пројекте.
- Пројекат је темељно припремљен, уз поштовање правне и техничке процедуре, домаћих закона и међународних стандарда.
Идеја о којој се прича више од тридесет година сада се покреће са "мртве тачке".
Изградња ХЕ "Бук Бијела", "Фоча" и "Паунци" доприноси одрживом економском расту, друштвеном развоју и заштити животне средине. Ове три ХЕ обезбедиће обновљиву базну електричну енергију и послужити као додатак другим променљивим обновљивим изворима енергије.
Наставља се и модернизација хидро капацитета. Највећа хидроелектрана у Србији ХЕ "Ђердап 1" повећаће снагу за око 10 одсто и продужити радни век за 40 година ревитализацијом агрегата. План је да последња, шеста фаза, почне ове године. Када буде завршена ревитализација и последњег агрегата ЕПС-ов бисер на Дунаву производиће чисту, "зелену" електричну енергију снагом од 1.140 мегавата. Укупна инвестиција у овај пројекат премашиће 180 милиона евра. Просечна годишња производње ХЕ "Ђердап 1" је око 5,6 милијарди киловат-часова, што је око 15,8 одсто укупне производње ЕПС-а. Након обнове прве ђердапске хидроелектране требало би да почне ревитализација свих 10 агрегата ХЕ "Ђердап 2". Тако ће ЕПС добити око 50 нових мегавата снаге за производњу електричне енергије на Дунаву. У току је модернизација бродске преводнице у ХЕ "Ђердап 1", а припрема се и обнова преводнице у ХЕ "Ђердап 2". Оба пројекта реализују се уз помоћ ЕУ, а вредност достиже 60 милиона евра.
У хидро сектору разматра се и пројекат градње реверзибилне хидроелектране "Бистрица" од 680 MW у који би било инвестирано 552 милиона евра. Постоји потенцијал да се гради и реверзибилна хидроелектрана "Ђердап 3" на Дунаву, снаге 1.200 MW у који би према ранијим проценама требало уложити око 630 милиона евра.
ЕПС не заостаје ни у пројектима који се тичу ветра и соларне енергије. Припрема се и градња првог ЕПС-овог ветропарка, снаге 66 мегавата у Костолцу. Вредност пројекта је око 100 милиона евра и укупно 20 ветрогенератора биће подигнуто на затвореним коповима и одлагалиштима огранка "ТЕ-КО Костолац". Очекивана годишња производња је око 150 милиона киловат-сати што је довољно за снабдевање око 30.000 домаћинстава.
План је да на површини од око 15 хектара одлагалишта бишег копа Ћириковац, у близини насеља Петка, буде изграђена соларна електрана снаге 9,95 MW.
Процењена вредност пројекта је око 11 милиона евра, а електрана ће производити око 12,9 милиона киловат-сати електричне енергије годишње.
Ради се и на развоју пројекта веће соларне електране снаге 97,2 мегавата на постојечем одлагалишту пеепла и шљаке Средње костолачко острво. ЕПС планира да у ову соларну електрану инвестира око 84 милиона евра и да на простору 270 хектара из обновљивих извора добије око 115 милиона киловат-часова у просеку годишње.
ЕПС и БДП
У свим пројектима ЕПС-а учествују домаће компаније. То је веома важно за раст домаће привреде, јер ЕПС утиче директно на раст БДП-а три одсто на нивоу године и још три одсто индиректно преко грађевине и осталих грана. Захваљујући производњи електричне енергије из свих ресурса и спровођењу пројеката заштите животне средине, ЕПС прави одрживи баланс и омогућава значајну конкурентност српске привреде.
