Не сме бити енергетске транзиције Србије без сигурности снабдевања и енергетске безбедности
Посланици у Скупштини Србије усвојили су Закон
Србија је добила четири нова законска решења, која треба да допринесу спровођењу енергетске транзиције, тако да буду заштићени интереси грађана и државе, али и норме које смо прихватили по питању Париског споразума и других обавеза везаних за сектор енергетике.
Стручњак саветује: ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ БИТИ ОЗБИЉНЕ! Ево које симптоме код деце не смете да игноришете!
ПОСЛОВНИ ДУХ НИШТА НЕ МОЖЕ ДА ЗАУСТАВИ: Активни приступ Привредне коморе Војводине привреди у доба ковида
ОТВОРЕН ПУТ ТЕЛЕНОРУ ДА ПОСТАНЕ НОВИ КАБЛОВСКИ ОПЕРАТОР У СРБИЈИ: Комисија за заштиту конкуренције одобрила уговоре
Посланици у Скупштини Србије усвојили су Закон о рударству и геолошким истраживањима, Закон о енергетици, Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и Закон о употреби обновљивих извора енергије.
Министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић рекла је у начелној расправи да ти закони представљају прекретницу у енергетској политици Србије, која се до сада базирала на коришћење енергије из термоелектрана и хидроелектрана. Истакла је да ти закони подрзумевају да се енергетска политика Србије убудуће базира на коришћењу обновљивих извора енергије и ефикасном коришћењу енергије и нагласила да би ти закони требало да допринесу климатски одрживом привредном развоју Србије, који, како је рекла, већ постоји у свету.
О томе шта ова законска решења доносе било је до сада пуно најава, обећања и процена о њиховом значају.
Сада нам предстоји њихово спровођење. А по којим условима треба да дефинишу подзаконска акта, за која смо чули обећања да ће бити брзо написана.
Потом, следи реализација. И, ту стижемо на терен спровођења енергетске транзиције, која је, заправо већ започета. Односно, чији су сценарио светски центри моћи већ написали и за нас, не питајући да ли се слажемо. Јавне расправе, светски климатски самите, до сада су заправо служили само за то да се у добро изрежираним представама политичарима, самозваним светским вођама пружи прилика да испричају шта се мора урадити.
Богате земље, које себи дају за право да креирају и животе становника нас из сиромашних земаља и не помишљају да себи забране оно што бране другима. Нико Француску не тера да затоври нуклеарке, Немачка је усред доношења закона о престанку производње струје из угља прошле године изградила термоелектрану Datteln 4, најављујући да ће је затворити до 2038. године. Нафтом и прородним гасом богата Саудијска Арабија гради термоелектрану на угаљ и нуклеарке, које гради и Велика Британија, а Јапан, који је после Фукушиме хтео да протера нуклеарну енергију сада ревидира своје ставове. Шта за САД значи енергетска транзиција тешко је сагледати - поготово после јучерашњег обраћања њиховог председника Џоа Бајдена на климатском дешавању уприличеном поводом Дана планете и кулминирања сукоба између конгресних струја, које ус за, односно, против петролејског бизниса.
А, суштина је у томе да они често причају једно а раде друго. Оно што је у најбољем интересу њихових економија и ефикасности пуњења буџета - њиховог.
Зато је пред Србијом сада озбиљан посао. Да се и у подзаконским актима ових закона и новим стратегијама, које су најављене, побринемо да сачувамо не само енергетску независност - то је императив који се не сме занемарити - већ да и добијемо енергетику која подржава и подстиче развој не само енергетских предузећа, што је, наравно, кључно за енергетску безбедност већ и за целокупни развој привреде.
У преводу то би значило да не смемо занемарити сопствене интересе да би испунили све захтеве које нам по питању енергетике испостављају.
Нажалост, иза приче о зеленој енергетској транзицији, тврдњи да се под хитно - дакле данас, кад већ то нисмо урадили јуче - морају угасити термоелектране на угаљ, да се морају протерати нафтни деривати са друмова и да је чак и природни гас прљаво гориво не стоје никакви алтуруистички еколошки
У преводу то значи да треба да угасимо термоелектране, да не градимо електране на гас и да увозимо струју. Да увозимо јер, са обновљивим изворима енергије и уз, ипак, ограничене капацитете хидропотенцијала сигурно не можемо произвести довољно електричне енергије за сопствене потребе.
Зато је битно да се рационално, уз помоћ стручњака - а, имамо их, сагледамо како сада ствари стоје у српској енергетици, да подвучемо црту и напишемо стратегију која има само један циљ - очување енергетске сигурности и безбедности. Из њега произилазе сви други: рационална употреба енергије, развој и коришћење обновљивих извора, процена и сагледавање дугорочних потреба и изградња нових капацитета - уз поштовање свих еколошких стандард.
Времена за деловање нема превише али, не сме се ни брзоплето радити, како би се постигли краткорошни ефекти јер ће нас то довести у безизлазну ситуацију. Шта бива када ниси енргетски независан ми старији смо искусили током 90-их година прошлог века, у време када је Србија била под енергетским ембаргом, када је електроенергетски систем радио у такозваном острвском режиму и када смо имали рестрикције струје. Гас нам је, да подсетим, стизао под фирмом да се кроз наш гасовод транспортује за БиХ а сирова нафта и нафтни деривати су шверцовани.
Нафте и гаса и даље немамо из сопствене производње из сопствених извора. Али, на диверзификација гасовода је нешто на чему се озбиљно ради (нешто - Турски ток је већ и завршен), а за похвалу је идеја да се размишља о изградњи нафтовода ка Мађарској, како Србија више не би зависила од снабдевања нафтом преко Хрватске, Јадранским нафтоводом (ЈАНАФ).
Али, електрична енергија се данас производи у довољним количинама, има је и за извоз. И, то је оно на чему убудуће треба инсистирати. Уз најстрожије поштовање заштите животне средине, наравно, јер тако се штите и природа и грађани.
