Иако је ова земља једна од најбогатијих на свету у њој ЛОПОВИ ВИШЕ НЕ ПЉАЧКАЈУ БАНКЕ, а све захваљујући ГЕНИЈАЛНОМ ИЗУМУ
Тајна је у безготовинском плачању у коме је Шведска највише напредовала.
Прошле године први пут након готово 170 година у Шведској није забележена ниједна пљачка банке.
ТУГА! ДА ЛИ ЈЕ ОВО ДНО? Поразан снимак из продавнице никога није оставио равнодушним (ВИДЕО)
РУСКА ВЕРЗИЈА КОКА КОЛЕ на тржишту потпуно потукла америчког ривала, ОРИГИНАЛ НИ МЕЂУ ПРВИХ ПЕДЕСЕТ робних марки
ChatGPT предвиђа да ће ових 5 криптовалута бити следећа велика ствар
С обзиром на изразито насилни карактер организованог криминала у овој скандинавској земљи, претходна реченица звучи прилично невероватно.
Међутим, одговор је једноставан – шведске банке нема смисла пљачкати зато што у пословницама и трезорима више нема готовине.
Шведска је тренутно најнапреднија земља света кад је реч о безготовинском плаћању, а шведске банке предводници су тог тренда.
Читави сектори, као на пример јавни превоз, уопште више не прихватају готовину. Генерално је велика шанса да шведске продавнице, ресторани, музеји, хотели, разне услужне делатности и јавне установе неће примати готовину, односно да ће купац остати без робе или услуге ако нема неки облик дигиталног плаћања.
Чак ни пореска управа неће прихватити никакво готовинско плаћање, што неки сматрају апсурдом и питају се зашто држава не жели да прими новац који је сама штампала. Једине установе које су законски обавезне да приме готовину приликом плаћања партиципације су болнице.
У недавном истраживању које је спровела шведска централна банка показало се да је само осам одсто грађана платило кованицама или новчаницама своју последњу куповину. Тај постотак је пре само десетак година износио чак 40 посто.
Чак ни старији више не користе готовину
Чак су и старије особе, за које се сматра да тешко прихватају дигиталне новотарије, увелико престале да користе готовину.
Удео особа у доби од 65 до 84 године које кажу да су користиле готовину за последњу куповину пао је на девет посто, а пре само две године био је на 16 посто. Верује се да су многи старији грађани прешли на дигитално плаћање с појавом пандемије ковида 19.
Већина шведских грађана никад у рукама није имала крупније новчанице, попут оних од 500 или 1.000 круна, и често немају појма како изгледају. Уопштено је у Шведској сасвим нормално и уобичајено живети годинама без иједне једине кованице или новчанице у новчанику. У последње време убрзано нестају и физичке, пластичне кредитне и дебитне картице, а замењују их дигиталне и мобилне верзије, као разни други облици инстант дигиталног плаћања.
Укупна готовина Шведске данас износи отприлике 80 милијарди круна или око седам милијарди евра, али то је тек нешто више од један посто од укупне масе новца.
Аналитичари очекују да ће за петнаестак година готовина потпуно одумрети и да ће Шведска, вероватно прва у свету, постати безготовинско друштво. На готовину се гледа као на беспотребни трошак и сигурносни ризик, као и сталну мету фалсификовања. Осим тога, дигиталне трансакције лакше је контролисати.
Слична ситуација у суседним земљама
Суседне скандинавске земље такође бележе тренд напуштања готовине, али га не прихватају без реакције.
У Данској постоји закон који каже да су све продавнице са особљем дужне да примају готовину, уз одређене изузетке ноћу. У Норвешкој влада такође предлаже пооштравање закона о готовини.
У Шведској већ годинама постоји Готовински покрет, организација која се бори против нестанка готовине у јавности и упозорава да Шведска није предводник тренда него да је остала усамљена у екстремној дигитализацији плаћања.
Како би указао на потребу задржавања новчаница и кованица у оптицају, Готовински покрет увео је награду за свакога ко се истакне у том смислу.
Ове године новчану награду од 10.000 круна у готовини (нешто мање од хиљаду евра) освојио је киоск на железничкој станици у Копингу који је наставио да продаје путне карте за готовину чак и након што је шведска Државна железница (СЈ) укинула такву могућност.
Председник Готовинског покрета Бјорн Ериксон упозорава да је лако надзирати животе грађана у ситуацији кад се свака куповина дигитално бележи: „Следећи корак могао би бити систем социјалног рејтинга, што значи да вас компаније или власти награђују или кажњавају у зависности од тога шта радите. У најмању руку неугодан развој догађаја који је у Кини већ постао стварност“.
- Шведски помак у корист дигиталног мора доћи крају. Задовољни смо што развијамо нове паметне методе плаћања и апликације и што подстичемо финансијску технологију. Међутим, не бисмо смели да разградимо аналогни систем који имамо и за који знамо да ради у свим ситуацијама - истиче Ериксон.
