Ново ТЕХНОЛОШКО ЧУДО стиже ратарима из Немачке: Уз помоћ мобилног телефона детектовање обољења на биљкама

Ратарима ће на дохват руке у будућности бити програм на мобилним телефонима који ће моћи да детектују болести на самој биљци, на нашој али и суседној парцели.

ЛЕПА ВЕСТ за српске пољопривреднике: Стиже новац из ЕУ, ево када ће моћи да се користи

Одлична вест за пољопривреднике: У наредним недељама стиже помоћ за отклањање последица суше

Оно што смо гледали пре десет и више година на малим екранима, данас постаје наша реалност. Питање је тренутка када ће се овакве приче снимати и у нашој земљи.

Али за то надолазеће време морамо бити спремни, добро инфоримисани и дозволити научницима, без предрасуда да нам докажу своја истразивања - јер је ово њихово време. Априори одбијање, само нама иде на штету. 

Овај материал доносимо из Дизелдорфа, где смо два дана гледали и слушали о најновијим достигнућима из области пољопривреде до којих су дошли научници компаније Бајер, који су организовали конференцију за новинаре из целог света. 

И баш оно што смо навикли константне иновације из ове компаније, само овог пута доста комплексније. Ове промене ће утицати на промену у пољопривреди на глобалном нивоу, и чини се да су у овом случају појединачни напори да се њима супроставимо немогући али и беспотребни. Осим лидера компаније Бајер који су говорили на овогодишњој конференцији, реч су имали и независни стручњаци из целог света. Сви са сличном поруком о значају одрживе пољопривреде и улагању заједничких напора да истрајемо у овоме. 

А због чега се у овом тренутку организује конференција. Разлози су бројни али као најважнији се истиче прогнозе научника да ће до 2050. на планети живети преко 9 милијарди људи. Са тренутним капацитетима, обрадивим површинама, висином приноса и начином на који се гаје културе, наши потомци али и они срећници који преживе до тада, неће моћи да се прехране. 

Да це неке навике врло брзо отићи у историју, присутни су схватили већ првог дана када су нам приказане иновације. Једна од свакако најжначајнијих за све пољопривреднике је и рационалније коришћење средстава за заштиту биља. Како се код нас али и другим земљама о томе не води посебно рачуна, користи се чувена одокативна метода, која се разликује од оне препоручене. 

Долази се до енормног расипања заштитних препарата али самим тим и новца. Кренимо од најосновнијег, сипања заштитног препарата у атомизер, који је до сада наш пољопривредник ради углавно без заштитне опрема али и често је “вишак” завршавао или са спољашње стране атомизера или директно не разблажен на усев. Понуђено је готово идеално решење у виду овог производа, који је направљен да се прилагоди отвор свакој димензији препарата. Дакле без скидања заштитног слоја, цела количина се ставља у овај овтор и сипа се она количина која је потребна за површину коју штитимо тог дана. Уколико се утроши цела количина, врши се додатно прање без икаквог скидања, које одлази директно у атомизер и на крају добијамо потпуно чисту амбалажу. Све остало је у квалитеним дизнама на прскалицама, које ће избацивати оне количине средства за заштити биља које су биљци потребне. Равномерно и са истим интезитемом. ИЗИ флоу представља затвропен систем дозирања пуњења и чишћења и ове године су по први пути наши пољопривредници имали прилку да се увере у предности овог система на Бајеровим данима поља. 

Велика пажња се посветила и отпадним водама, којих је све више у целом свету. Како да се и оне поново на што безбеднији начин примене у пољопривреди. Нажалост, у нашој емисији од пре две недеље , видели смо да на то наш пољопривредник не обраћа превише пажњу и да не мари за квалитет воде којом ће заливати усев. Захваљујући овој иновацији, затвореном систему и разлагању уз помоћ микроорганизама, за шест месеци шта год да је било у њој потпуно се разграђује… Све се ради по истом принципу као и у природу, само што је овде процес мало убразан и нама је на дохват руке. 

Као што ће нам бити на дохват руке и програм који ће бити инсталирани у насим мобилним телефонима који ће моћи да детектују болести на самој биљци, нашој али и суседној парцели. Са прецизношћи ће моћи да нам укаже шта недостаје биљци од макро и микроелемената и са којим количинама би требали да реагујемо. 

Дакле драги пољопривредници, дигитализација стиже и у пољопривревду. 

Дрон ће бити ваш мозак и водич. Штедеће ваше време и новац. Дигитална пољопривреда је већ сада присутна у преко 30 земаља широм света. Као главна предност овог система је прецизна апликација средстава за заштиту биља, и њихова примена на појединим деловима парцела , прилагођене дозе , парцијално где постоје корови а не на целој површини. Дакле циљана апликација која штеди ваш новац. 

Али све то можда не би имало никаквог смисла да не постоји такозвано социјално прихватање између потрошача и произвођача. И о томе се говорило како на конференцији тако и на панел дискусијама које су биле организоване оба дана. 

Све то што пољопривредник произведе, потрошач жели да буде упознат. Када већ плаћа, он жели да зна шта плаћа. И цео тај покрет од њиве до трпезе се доста форсира поготово не територији САД-а али и Европе. 

То су уједно биле и кључне речи које су се провлачиле мање више код свих предавача. 

Иновација, пољопривредна одрживост и корпоративна социјална одговорност. 

О томе је причао и један од челних људи компаније Бајер Лиам Кондон који је још истакао и да је њихова одговорност да осигурају иновације које одговарају и малим али и великим пољопривредницима широм света, јер се једино на тај начин мозе створити одрзива пољопривреда. Неопходна је уједињеност у борби против глади и сиромаштва али уједно и у промоција доброг здравља. Иако су подељена мишљења против ГМО и његовог коришћења, ипак наука доказује да је управо захваљујући томе може се произвести већа количина хране која ће успешно прехранити популацију. Такође подаци из ове табеле указују да један проценат испитаног становништва није за коришћење пестицида док се у научним круговима сматра да је то кључни фактор у решавању глобалне глади. 

О свим овим темама се водила дискусија на панелима. Па су тако своја мишљења суочили доктори наука, пољопривредници, научници, иноватори, футуристи из целог света. Теме су биле разне од разумевања ланца набавке хране, или од система од њиве до трпезе, па све до тога како можемо да учинимо да продукција хране буде одрзива, развоја технологије у пољопривреди, колико је важна улога владе у регулацији и иновацији и на крају како данашњи пољопривредници могу да претворе изазове у шансе. 

И баш тако, требаће и нашем пољопривреднику да на своје изазове који су бројни, гледа из угла како да их превазиђе и претвори у шансу. Унапреди производњу, успостави корак са временом и буде спреман да цује оно сто долази из будућности, јер једино на тај начин ће моћи да је и прихвати али и употреби за своје добро. Јер управо због тога је и створено.