Па ово је НЕВЕРОВАТНО: Квадрат стана у главном граду за САМО 30 ЕВРА?!

За 30 евра у Немачкој се на пример може купити један средње велики букет цвећа или намирнице за неколико дана, компјутерску игрицу, књигу…Или толико, према студији часописа Финанзтест, кошта месечно само један једини квадратни метар стана у најбољем делу Минхена. За стан од стотињак метара то значи најам од 3.000 евра месечно. Без режија.

Поново проблем: Малинари БЕСНИ, сазван ХИТАН састанак у Влади!

Фијат понудио ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА од 9 одсто: Уважили захтеве радника!

Ово је екстремни пример јер се ради о најскупљем граду у Немачкој и добром положају и опреми стана. Али просечна цена унајмљеног стана је последњих година у Немачкој порасла до неслућених висина. Просечна цена квадратног метра стана у Минхену али и осталим атрактивним већим градовима попут Келна, Хамбурга, Дизелдорфа, Штутгарта, Франкфурта или Берлина се попела на више од 10 евра. У Минхену је просек 11,18 евра. И за оне који се одлуче на куповину стана ситуација није много другачија: 3.500 евра по квадратном метру није реткост, а цене вртоглаво расту јер је и потражња незапамћена. Јагма за великим градовима је последица процеса реурбанизације. 

- Више од пола припадника једног нараштаја у међувремену студира. А не студира се на селу него у већим градовима. Јасно је да градови привлаче младе - каже Сусане Хеег, професорка за географски урбанизам на Универзитету у Франкфурту. Ко то може приуштити, након студија и остаје у граду. 

До 2020. би, према проценама Савезног института за градњу и урбанизам (BBSR) годишње требало бити изграђено 272.000 станова како би се подмириле потребе. Према подацима Немачког савеза станара (ДМБ) у Немачкој тренутно недостаје милион станова. Али 2016. је изграђено само 53.000 станова, много мање од потребе. Посебно је критична ситуација с тзв. социјалним становима за оне с мањим приходима. Према подацима Пестел института из Хановера, у протеклих 10 година је с тржишта нестало преко 100.000 станова са социјално приступачним ценама. 

Ситуација се сама од себе неће смирити, сматрају стручњаци.

- Пре или касније цене ће престати да расту и доћи ће до преокрета. Све има своје границе. Но, не може се предвидети када би се то могло догодити - каже Sussane Хеег. До тада ће и даље дуги редови интересената за станове који сежу и на улицу бити свакодневни призор у великим немачким градовима.

Узроке у овом "нестанку" јефтиних станова треба тражити у великим структурним променама на немачком тржишту последњих десетак година. Многи опшински стамбени блокови су продати приватним инвеститорима, концернима често са седиштем у иностранству. 

- Ови концерни раде за своје деоничаре и занима их једино добит - каже Susanne Хеег. 

Осим тога у време ниских камата све више грађана куповину атрактивног стана види као неку врсту пензијског осигурања. У “бетонско злато” се више исплати инвестирати него у несигурне приватне пензионе фондове. 

Ово не мора бити намештен призор: тешко је прећи чак и први "праг" и уопште добити термин само погледати стан – након што сте стајали у дугом репу. То се редовно догађа, чак и ако је станарина већ "папрена".

Ова ситуација најтеже погађа грађане у "доњој трећини грађана по приходима" како то карактерише Пестел Институт. 

- Тек свака пета особа из овог сегмента има изгледа доћи до социјалног стана - стоји у једној студији овог института. ДМБ упозорава на све учесталију појаву нестанка сиромашнијих слојева друштва из неких четврти. Све то некако подсећа на Француску где су злогласне "Банлиеуес" на рубовима градова већ одавно стварност. 

- И у Франкфурту имамо ситуацију где одређене групе грађана више не могу приуштити живот унутар ‘градских зидина’. И онда имамо ситуацију с нередима и тучама младих који тако одговарају на незадовољство условима у којима живе - каже Хеег.

Последице су много шире. Грађани који плаћају све више станарине, ређе путују на одмор. И културне приредбе у средиштима градова све чешће посећује само један слој публике. 

Проблем је већ одавно захватио и средњи сталеж. 

- Готово сваки станар који долази на саветовање има неки проблем. Али политика реагује невољно када је станоградња у питању. Додуше и демохришћани и социјалдемократи желе да подстичу станоградњу. Но у предизборној кампањи ова проблематика се готово и не спомиње. Потпуно неразумљиво с обзиром на расположење међу грађанима - каже Лукас Siebenkotten из ДМБ-а.