ПЛАЋАЊЕ ПОРЕЗА ДРЖАВИ НЕ МОЖЕ СЕ ИЗБЕЋИ: Хиљаде грађана и фирми се нада да ће ДУГ застарити

Хиљаде грађана и власника што активних што угашених фирми држави годинама дугују милионске износе за порез и надају се да ће тај дуг да застари.

Стручњаци тврде да се плаћање пореза држави не може избећи.

- Порески дуг предузетника и фирми у Србији од увођења портала е-порези 2014. године не може апсолутно да застари јер је прелазак са "папирних" на електронске обрасце пореских пријава омогућио много бољу наплату - сматра порески саветник Милан Трбојевић.

Овај дуг по закону застарева за пет година, односно апсолутна застарелост наступа после 10 година, али уколико порезници у међувремену не пошаљу опомену дужнику. Трбојевић појашњава да треба правити разлику између дуговања насталих пре 2014. године и касније.

- Кључна година кад застаревање престаје да буде пракса је 2014. када је Пореска управа за предузетнике и фирме увела портал е-порези преко кога сада иду сви порези који се плаћају - каже Трбојевић.

Данас Пореска управа у случају неплаћања пореза брже реагује и шаље опомене, а може да покрене и прекршајни поступак. Од 2014. године максималан период за слање опомене је месец дана од доспећа обавезе за плаћање пореза.

- Готово је немогуће да наступи апосолутна застарелост пореског дуга осим ако није могуће наплатити порез јер нема одакле чак ни у случају принудне наплате – сматра Трбојевић.

ПУ иначе на свом сајту објављује списак највећих дужника, а последњи је објављен крајем децембра прошле године. На списку су правна лица са пореским дугом већим од 20 милиона динара и предузетници са дугом који премашује пет милиона динара.

- Застарелост права на наплату дуга се прекида и потом изнова почиње да тече после сваке радње коју ПУ предузме против дужника у циљу наплате дуга као што је, на пример, опомена. После прекида, застарелост почиње изнова да тече, а време које је протекло пре прекида се не рачуна у рок за застарелост - појашњавају у Пореској управи.

Пореска полиција је у прва четири месеца пронашла 4,1 милијарду динара утајеног пореза, а 77 одсто тог новца се односи на избегавање плаћања пореза и доприноса на зараде запослених и неплаћање ПДВ-а.

Пракса показује да постоје они који годинама успешно избегавају да плате порез из претходних година, али да дугују и фирме које су пропале, а њихова имовина распродата или је предмет годинама у судским фиокама.

Значајан је и број предузећа која раде под теретом дуга за порезе и којима је омогућено да свој дуг плаћају на рате, јер, уколико би им порезници "скинули новац са рачуна" угрозило би се њихово пословање као и радна места у тим предузећима.