ПЛАЋАЊЕ У КЕШУ ИЛИ КАРТИЦОМ: Зашто неки трговци у Србији још увек не прихватају други начин плаћања?
Неки трговци приликом плаћања не прихватају картице
У Србији је одавно заживело картично плаћање и данас је део свакодневице.
Трговци имају могућност избора када је реч о банкама са којима уговарају коришћење ПОС терминала, али и могућност преговарања када су у питању трговачке накнаде које плаћају за коришћење ове услуге.
ОБАВЕЗА ЗА СВЕ: Зашто је важно да се сваки произвођач упише у Виноградарски регистар?
БЛИЖИ СЕ СЕЗОНА КУПОВИНЕ СТАНОВА: Колико је пандемија утицала на некретнине и у којим градовима су цене СКОЧИЛЕ?
ПАЖЊА! ОТКРИВЕНИ ФАЛСИФИКАТИ ОД 1.000 ДИНАРА: Стручњаци објаснили како да их препознате
Ипак, неретко се може чути, да поједини, нарочито мали трговци, приликом плаћања не прихватају картице.
- Позиција сваког трговца првенствено зависи од његовог промета, броја трансакција и просечне вредности сваке трансакције. Није исто ако имате 100 трансакција у киоску и исто толико у великом трговинском ланцу у ком је већа вредност по трансакцији. Дакле, што је већи број трансакција и већа просечна вредност исте, позиција трговца је боља када је реч о преговорима са самом банком чије терминале користи - каже професор Београдске банкарске академије Малиша Ђукић.
Према његовим речима, у последње три године, значајно су оборене трговачке накнаде јер су законом ограничене међубанкарске накнаде.
Такође, увођењем Дина картице дата је могућност да се и по том основу укупне вредности накнаде смањи трошак, што све укупно резултује мањим укупним трошком, односно накнадом коју сам трговац плаћа својој банци.
Упркос смањеним накнадама, још увек има оних трговаца којима је увођење картичног плаћања проблематично.
- То су углавном трговци, односно објекти, који имају релативно велики број трансакција, али малих вредности које са собом повлаче ниске рабате. Пример је киоск. Ако ви, на пример, вршите допуну за Бусплус картицу, киоск има минималну маржу од неких два одсто. Другим речима, то је њихова зарада, али ако вам банка узме један посто, онда испада да трговац ради само за покривање трошкова који се односе на банку - наводи Ђукић и додаје:
- Ако је маржа изузетно ниска, онда једноставно економски није исплативо користити картицу за наплату, па је логично да трговац не прима картице, већ да се плаћање врши у кешу - напомиње он.
Раст промета може помоћи у преговорима са банком
Током пандемије бројне банке су укинуле фиксне накнаде.
- Без обзира на висину трансакције, трговци су имали фиксну накнаду. Значи било да купујете чоколадицу од 50 динара, или флашу вина од 1.000 динара, фиксни део је био исти. Неке банке су се, како би показале друштвену одговорност, одрекле фиксног дела накнаде, а све како би смањиле контакт са новцем, а повећале бесконтактно плаћање - каже Ђукић.
Ипак, раст промета трговца може да смањи накнаду и буде основа за преговарање са банкама.
- Ако сте као трговац клијент банке, а промет вам је у периоду од шест месеци, или годину дана значајно порастао, можете да преговарате са банком како би накнада по трансакцији била мања - напомиње наш саговорник и додаје да је на банци да ли ће то прихватити или не, али трговцима саветује да свакако о оваквој понуди поразгаварају и са другом банком јер је то ствар преговора, а сила конкуренције чини своје.
