ПРЕВИСОКЕ КИРИЈЕ У НЕМАЧКОЈ ИЗВОДЕ ЉУДЕ НА УЛИЦЕ: Све више Немаца не може да плати закуп простора за становање
У Немачкој расте гнев станара због све већих кирија.
У Немачкој више од половине људи живи у изнајмљеним становима – то је далеко највећи проценат у Европи. Станарине за све више људи представљају неподношљив издатак, а власт је немоћна да заустави скок кирија. Овог пролећа су десетине хиљада људи изашле на улице да протестују. Све је више захтева да се нешто учини, да се уведе ограничење цена, да се одузму некретнине великим фирмама које издају станове како би њихов посао преузела држава и тако даље.
ЗА ГОДИНУ И ПО ДАНА ПОЧИЊЕ ИЗГРАДЊА МЕТРОА У БЕОГРАДУ: Одлична вест за становнике српске престонице
ПОЧЕЛА НАПЛАТА ПУТАРИНЕ КРОЗ ГРДЕЛИЧКУ КЛИСУРУ! Ево колико ће вас коштати пут ако колима крећете у Грчку! (ВИДЕО)
Србија планира да поклони земљу младим фармерима, 50 хектара - БЕСПЛАТНО
Према најновијој студији коју је наручио посланички клуб Левице у Бундестагу, кирије су се у последњих пет година повећале за 11,4 одсто.
На првом месту је Минхен где изнајмљен квадратни метар стамбене површине кошта готово 18 евра у просеку – дакле за стан од сто квадрата плаћа се 1.800 евра без режија. Други је Франкфурт са 14,20 евра а на трећем месту је Штутгарт са нешто мање од 14 евра по квадратном метру. У Берлину је тренутно просечна цена 6,72 евра по квадратном метру, а најповољнији је Варштајн у Северној Рајни Вестфалији са 4,64 евра по квадратном метру.
Многи станови који су некада били у јавном власништву сада су у рукама концерна. Тако је, на пример, град Дрезден 2006. године продао све станове којима је располагао и тако једном потезом вратио своје дугове који су износили 741 милион евра.
Највећи немачки концерн који издаје станове, има више од 300.000 стамбених јединица. Један од његових циљева је, како каже Сузане Хег, професорка за географско истраживање градова из Франкфурта, "да сталним повећањем кирија оствари добит која се пребацује акционарима". Други важан разлог за стално повећање цена је повећање потражње, тако да је понуда, нарочито у централним зонама метропола, постала врло оскудна.
- Готово половина свих студената уписаних у једној години у Немачкој студира у великим градовима - каже Хег.
Држава, што савезна, што покрајине, до краја мандата владајуће коалиције намерава да оживи јавну станоградњу са пет милијарди евра. Но, проблем је у томе што ограничење висине кирија не важи заувек; после неког времена њему истиче рок, то је 2018. био случај са готово 49.000 станова. Али саграђено је само 27.000 јавно дотираних социјалних станова. То значи да имамо 22.000 станова мање, за које се не траже превисоке кирије.
Савез немачких станара ДМБ тражи да се годишње гради 80.000 социјалних станова и 120.000 станова за изнајмљивање за које кирије неће бити превисоке. Савез критички упозорава да се гради превише скупих и луксузних станова, а гради се око 25 одсто станова мање него што је потребно.
Од лета 2015. у Немачкој је висина кирија ограничена тако да оне при склапању првих уговора о изнајмљивању стана не смеју да прекораче "уобичајену вредност у кварту" за више од десет одсто. То ограничење важи само у местима на којима влада "затегнута ситуација на тржишту станова". Но која су то места, о томе одлучују савезне покрајине, свака за своје подручје. А од те мере су изузети новосаграђени станови, санирани станови или они у којима је кирија већ била висока.
Од 2020. године, грађани са слабим примањима ће имати право на реформисани стамбени додатак, део кирије који неком плаћа држава. Та мера ће обухватити око 600.000 домаћинстава. Висина стамбеног додатка ће сваке две године бити наново израчунавана у складу са реалном ситуацијом. Додуше, ову меру треба још да потврди и Веће савезних покрајина, јер стамбени додатак плаћају пола-пола савезна држава и покрајине.
Стамбени додатак многима може да олакша живот, али не решава проблеме мањка стамбеног простора.
Грађанска иницијатива Берлина је Сенату овог града-покрајине предала петицију којом се тражи одузимање станова великим концернима. То би значило да би држава заправо натерала концерне да јој те станове продају како би сама могла да их изнајмљује по приступачним ценама. Но, та врста "национализације" је правно спорна и питање је да ли би уопште довела до разумног решења с обзиром да би то био процес који би се отезао годинама.
Ако сте у Хрватској, овим новчаницама не смете плаћати
ПАМЕТНИ ТЕЛЕФОНИ МЕЊАЈУ ЉУДСКИ СКЕЛЕТ: Толико често гледамо надоле, да смо добили КОШЧАТИ ШИЉАК на лобањи
У СРБИЈИ 1.000 СЕЛА ИМА МАЊЕ ОД 100 СТАНОВНИКА, ПОСЛЕДЊИ ТРЕНУТАК ДА СЕ РЕАГУЈЕ: Формиран Национални тим за препород села
Берлински Сенат би ускоро могао да донесе одлуку о забрани повећања свих кирија у наредних пет година. То Странка левице тражи за читаву Немачку. Но, у престоници би тај потез могао да се покаже као контрапродуктиван, јер би забрана морала да ступи на снагу одређеног дана, и очекује се да би зато станодавци пре тога већ превентивно подигли цене…
Немачки савез станара тражи да се земљишта у јавном власништву више не продају, како би инвеститори могли јевтиније да граде. Тако би и кирије биле приуштиве.
