ШТА ЧЕКА СВЕТ ПОСЛЕ ВИРУСА? Мала финансијска олигархија зарађиваће милијарде, а број сиромашних биће НАЈВЕЋИ У ИСТОРИЈИ
Није тајна да нова глобална пандемија корона вируса изазива економску кризу без преседана, али изгледа да та криза уопште не може имати исте ефекте.
Без сумње, постоје они који профитирају од глобалне кризе и прикупљају све више и више новца, док већина становништва постаје сиромашнија и рањивија, што погоршава сценарио глобалне неједнакости и ствара ниска очекивања за посткоронавирусни свет.
ПАНДЕМИЈА НИЈЕ УТИЦАЛА НА ГРАЂЕВИНАРСТВО: Огроман раст у односу на прошлу годину
ВЕЋИНА ВОЗАЧА ОВО НЕ ЗНА: Можете да возите ЖУТОМ ТРАКОМ, а да вам полиција НЕ пише казну!
Од среде пријава за ВАУЧЕРЕ ЗА ОДМОР у Србији: Ево како се можете пријавити и ко има право на новац!
Концентрација прихода креће се ка готово апокалиптичној ситуацији, где мала финансијска олигархија акумулира огроман износ капитала, док се број сиромашних експоненцијално повећава.
Према подацима "Волстрит журнала", америчке банке су у првом кварталу 2020. регистровале милијарду долара од компанија и потрошача. У исто време, Сједињене Државе постају глобални епицентар пандемије са више од 60.000 мртвих. Већину новца примиле су четири највеће америчке банке: ЈП Морган Chase & Цо, Банк оф Америца Цорп, Vells Фарго & Цо. и Цитигроуп Инц.
Очигледно је да моћ највећих америчких банака само расте. Ове четири банке прикупиле су више од 590 милијарди долара што је практично двоструко више од претходног тромесечног рекорда (око 313 милијарди долара). Свака од ових банака већ је током марта прекорачила милијарду долара зајма.
Супротно ономе што се догодило у кризи 2008. године, људи и компаније желе да уштеде свој новац у банкама, уместо да их избегавају. Занимљиво је да пандемија и светска криза долазе у правом тренутку нестабилности у банкарском систему.
У Италији је пре пандемије банкротирало више од 100 банака. У Немачкој се озбиљна криза између "Дојче банк" и "Комерцбанке" више није могла сакрити. Све су то били симптоми завршне фазе финансијског капитализма и доба непродуктивне добити.
Велики балони банкарског система умножавају се широм света, повећавајући његове дугове експоненцијално, тако да ништа друго не би могло да спаси такав систем или економски модел који претпоставља. Или, боље речено, ништа осим догађаја величине пандемије или светског рата, који би укинули дуговања због више силе, као што је предвиђено у већини уговора широм света. Тако би се систем могао ревитализовати.
У ствари, финансијски капитализам вероватно неће преживети коронавирусну кризу. Чини се да се доба спекулација ближи крају. Од 1991. године капитализам је претрпео структурну кризу. Проширење је један од основних принципа овог система; то је услов за постојање капитализма.
Падом Совјетског Савеза, стари социјалистички свет је постављен на глобално тржиште, како би се исцрпиле могућности за ширење капитализма, која је тада започела фазу пропадања. С обзиром на финансијски капитализам, можемо видети да се овај систем појавио управо у периоду највеће стабилности капитализма у западном свету, почевши од његове структуралне и егзистенцијалне кризе последњих деценија.
Криза из 2008. године пореметила је финансијски систем, али није га заиста превладала, захваљујући углавном снажним улагањима у контролу штете које је америчка држава применила како би спасила своје велике банке, омогућавајући економском моделу да опстане. Од тада, међутим, ситуација се само погоршала.
Занимљиво је зашто се људи ослањају на банке. Страх од надолазеће кризе има супротан ефекат у поређењу с многим претходним кризама. Сви знају да ће широм света доћи време бруталних тешкоћа, са све оштријим економским условима.
Генерално, компаније расподељују преосталу зараду банкама или се, у другим случајевима, припремају да узму огромне зајмове за будуће инвестиције. Међународна заједница је веровала у спас финансијског капитализма у 2008. години и није схватила да је та криза заувек убила овај систем. Дакле, ефекат је супротан: 2008. године људи су се борили да узимају новац од банака, а сада трче да га улажу, јер га банкарске институције виде као једини облик уточишта усред друштвеног хаоса.
- Верујемо да су нас компаније доживљавале као сигурно уточиште у овом стресном периоду. Може се само закључити да ови људи праве велику грешку - сматра главни финансијски директори Банке Америке Пол Донофри.
Сав тај уложени новац ће нестати и свет ће се суочити са највећом кризом модерне ере. Веровање у неуништивност капитализма дубоко је пољуљало способност људи да анализирају сложене ситуације и одређују планове и стратегије. Банке ће преживети кризу, али не и компаније које узимају услуге од ових банака. Глобално тржиште ће се срушити, што је већ показано у драстичном паду свих берзи.
Моћ људске потрошње ће апсурдно пасти и велико становништво биће потпуно бачено у сиромаштво, тако да ће сиромашни постати сиромашнији и сиромашнији - а данашње милионере можемо чак и класификовати као "сиромашне".
Банке ће се уштедети и донети изванредну зараду финансијској олигархији отказивањем дугова и окончавањем балона због више силе пандемије, чиме ће одабрана група милијардера стећи статус трилијунера.
Коначно, оно што је на нашем хоризонту је дистопијска будућност, у којој је светско друштво бити подељено између мале фракције милијардера и велике глобалне масе сиромашних и несигурних људи.
Да ли је сада право време да купите стан или аутомобил? Ево шта ће бити са ценама у Србији
ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ЕВРА ЗА ГАСТРОНОМИЈУ: Аустрија представила ПАКЕТ ЕКОНОМСКЕ ПОМОЋИ
ВЕЛИКА ИНВЕСТИЦИЈА ЗА ЗАПАД СРБИЈЕ: Немци отварају фабрику ДЕЛОВА ЗА АУТОМОБИЛЕ
Да ли знате због чега је Црна Гора ЈЕДИНА земља у Европи и чланица НАТО коју Кина држи у шаци
Грађани који се баве овим пословима у Немачкој, масовно добијају отказе
