КАКВО ТО МЕСО ЈЕДЕМО?! Просечна кокошка пре 60 година година била је 1.5 кг, а ЕВО КОЛИКО ЈЕ ДАНАС! (ФОТО)

Научници, али и наши стари, тврде да је пилетина некад била богатог укуса и на високој цени, док за пилеће месо које данас конзумирамо мисле да је "гњецаво" и заправо и нема укус праве, изворне пилетине. Тада су кокошке кљуцале по дворишту, а данас се хране разним концентратима с додатком соје, биљке коју наше кокошке никад нису јеле.

Није занемарљив ни податак да је та соја вероватно ГМО, па и то утиче на укус и здравствену исправност пилећег меса.

НАГРАДНА ИГРА "УЗМИ РАЧУН И ПОБЕДИ": Плаћате само 23 динара, а можете добити СТАН У БЕОГРАДУ

Стручњаци наводе да је 1923. било потребно 16 месеци да би се узгојило пиле тешко 1 кг. Већ 1933. године за постизање исте тежине, узгајивачима је требало чак два месеца мање. Канадски истраживачи су 2005. године узгојили врсте пилића из различитих раздобља, а резултати су показали да су пилићи до четири пута тежи него 1957. године, без обзира на то што су храњени на исти начин. Просечна тежина пилића у 2016. години била је 2,8 кг.

Научници ове разлике у величини и тежини сматрају доказом генетских манипулација на пилићима. Оне су резултат тренда "пилетина будућности" који је почео 1948. године. Фармери у САД-у су тада почели да развијају пилиће са специфичним циљевима - да буду већи, дебљи и да брже расту. Резултат тога је врста Арбор Ацре.

Масовна производња пилетине за људску прехрану подразумева држање пилића у великим хангарима на фармама пилића. Током узгојног циклуса од једнодневног пилића до конзумне величине пилићи се држе у малом затвореном простору, у лошим условима, без могућности кретања па чак и помицања да на тај начин не би губили енергију, односно да сва храна буде претворена у месо.

Настоји се да што пре достигну тежину за клање 

Храњењем 24 сата дневно уз интензивно светло, без могућности одмора као и смештањем у скучени простор у којем се пилићи не могу кретати настоји се да што пре досегну "тежину за клање".

Наравно, спомињу се ту и разни хормони, антибиотици и други додаци који се наводно дају да би пиле у што краћем року нарасло и избегло болести, а све како се не би смањио профит грамзивим фармерима.

Научници се, колико је познато, још увек нису ухватили озбиљних истраживања којима би показали колико су различите врсте меса сличне или једнаке.

Животињама које узгајају на великим фармама пилића, пурића, одојака, рибе... дају крмну смесу у којој су две главне компоненте кукуруз и сојина сачма уз додатке готово истих витамина и минерала.

Када је пак реч о пилећем месу, које је наша главна тема, велики светски произвођачи не задовољавају се кроз узгојне циклусе само постићи што већу тежину у што краћем року већ генетским манипулацијама теже произвести пиле с изразито развијеним батком и карабатком док су сви остали делови тела кржљави, односно пиле које ће имати кржљаво цело тело осим прса на којима се добије два-три пута већи филе од оног у класичних пилића.

Како су кокошке расле кроз године:

• 1955. просечна кокошка је била тешка 1,5 килограма
• 1960. - 1.72 кг
• 1965. - 1.8 кг
• 1970. - 1.9 кг
• 1975. - 2 кг
• 1980. - 2,1 кг
• 1985. - 2,2 кг
• 1990. - 2.26 кг
• 1995. - 2.35 кг
• 2000. - 2.58 кг
• 2005. - 2.67 кг
• 2010. - 2.75 кг
• 2016. - 2.80 кг
• 2017. - 3.08 кг